Titan, najveći mesec planete Saturn, odavno privlači pažnju naučnika zbog svoje guste atmosfere i neobičnog sastava. Reč je o jedinom poznatom satelitu u Sunčevom sistemu koji poseduje atmosferu, i to gotovo 50 odsto gušću od Zemljine.
Dodajte Trender.media kao preferirani izvor i vidite naše vesti na vrhu Google pretrage.
Dodaj kao preferirani izvorDok se Dragonfly misija, NASA-ina misija za istraživanje Titana, još uvek nalazi godinama daleko od realizacije, istraživači već razmatraju kakvu bi ulogu ovaj ledeni svet mogao da igra u budućem osvajanju dubokog svemira.
Nova studija tima koju predvodi astronom Konor Nikson iz NASA-e, sugeriše da Titan poseduje ogromne količine korisnih sirovina koje bi mogle da omoguće dugotrajne svemirske misije. Pre svega, reč je o velikim zalihama ugljovodonika, kako u tečnom tako i u čvrstom stanju, zbog čega bi Titan mogao da postane svojevrsna svemirska stanica za dopunu goriva i zaliha tokom putovanja ka spoljnim delovima Sunčevog sistema.
Život na Titanu daleko od jednostavnog
Za razliku od Meseca ili Marsa, gde je proizvodnja goriva i plastike složen i energetski zahtevan proces, Titan praktično obiluje sirovinama koje su na Zemlji poznate kao nafta i prirodni gas.
„Titan bukvalno izbacuje ugljovodonike, ono što na Zemlji nazivamo naftom i prirodnim gasom“, rekao je Nikson za medije.
Na površini ovog meseca nalaze se jedinjenja poput propana, butana, kerozina i drugih složenijih ugljovodonika. Osim za proizvodnju raketnog goriva, oni bi mogli da posluže i za izradu plastike, sintetičke gume, rastvarača, farmaceutskih proizvoda pa čak i hrane.
Ipak, život i rad na Titanu bili bi daleko od jednostavnih. Prosečna temperatura iznosi oko minus 179 stepeni Celzijusa, dovoljno niska da na njegovoj površini teku reke i jezera metana i etana umesto vode. Atmosferski pritisak je za polovinu veći nego na Zemlji, dok je gravitacija svega sedmina Zemljine.
Dodatni problem predstavlja kiseonik, kojeg gotovo da nema u slobodnom obliku i morao bi da se proizvodi elektrolizom.
Strateška stanica u budućnosti
Zbog toga istraživači ne vide Titan kao buduću koloniju za milione ljudi, već pre kao stratešku stanicu za svemirske letelice koje bi ovde mogle da dopune gorivo i zalihe sirovina – od materijala za 3D štampače do đubriva za proizvodnju hrane.
Zaključak naučnika je jasan. Iako su ovakvi scenariji za sada još u domenu daleke budućnosti, jedinstveni resursi koje Titan poseduje mogli bi jednog dana da ga pretvore u jednu od najvažnijih tačaka ljudskog prisustva u spoljnim delovima Sunčevog sistema.
