Nema razloga za paniku: Naučnici uz pomoć AI stvorili viruse nikad viđene u prirodi

Ako vam je za miran početak nedelje falila još jedna stvar zbog koje ćete razmišljati koliko je veštačka inteligencija zapravo moćna, naučnici su upravo napravili korak koji zvuči kao scenario za naučnofantastični film. Uz pomoć AI-ja, naučnici su stvorili viruse koji nikada ranije nisu postojali u prirodi.

Dobra vest je da za sada nema razloga za paniku. Reč je o bakteriofazima, virusima koji napadaju bakterije, a ne ljudske ćelije. Naučnici ih vide kao potencijalno važno oružje u borbi protiv bakterija otpornih na antibiotike.

Rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu Science, ipak pokazuju koliko brzo AI počinje da prelazi granicu između analiziranja biologije i njenog aktivnog dizajniranja.

„Ovo je važna prekretnica“, rekao je za The New York Times Patrik Kaj, sintetički biolog sa Univerziteta u Mančesteru, koji nije učestvovao u istraživanju.

Virusi koji nisu postojali

Istraživači sa Univerziteta Stanford i Arc Institute trenirali su AI model Evo da prepoznaje obrasce u genetskom materijalu i na osnovu njih predlaže potpuno nove DNK sekvence.

Evo nije klasičan četbot. Model je treniran na milijardama genetskih sekvenci, uključujući milione genoma bakteriofaga.

Ipak, princip je donekle sličan velikim jezičkim modelima, a kao što ChatGPT predviđa koja reč treba da dođe sledeća, Evo predviđa koji nukleotid (osnovni gradivni element DNK) treba da sledi nakon prethodnog.

Naučnici su kao polaznu tačku izabrali dobro proučeni bakteriofag Phi X-174, virus koji napada bakteriju E. coli. Toliko je poznat u laboratorijama da u svetu virusologije praktično ima status laboratorijskog pacova.

Evo je na osnovu njega proizveo čak 700.000 potencijalnih novih virusa.

Istraživači su zatim izabrali 300 kandidata i napravili ih u laboratoriji. Od njih je 16 bilo funkcionalno, tj uspeli su da zaraze bakterije i unište ih.

To možda ne zvuči kao impresivan procenat, ali je značaj eksperimenta upravo u tome što su virusi nastali na osnovu genetskih obrazaca koje je AI naučio da prepoznaje, a ne kao kopije postojećih prirodnih virusa, piše Futurism.

Nova nada za bakterije otporne na lekove

Ovakva tehnologija mogla bi da bude veoma korisna u medicini.

Bakteriofagi prirodno napadaju bakterije, pa bi AI jednog dana mogao da pomogne naučnicima da dizajniraju viruse koji ciljaju konkretne bakterijske patogene, uključujući one koji su razvili otpornost na antibiotike.

Ali upravo tu počinje i mnogo neprijatnije pitanje.

Ako veštačka inteligencija može da dizajnira nove viruse koji napadaju bakterije, šta sprečava nekoga da istu tehnologiju pokuša da iskoristi za nešto mnogo opasnije?

Nauka ide brže od pravila

Istraživači upozoravaju da razvoj ove tehnologije otvara ozbiljna pitanja biosigurnosti.

„Sposobnost dizajniranja virusnih genoma pomoću generativne AI sada postoji. Ali mehanizmi upravljanja koji bi omogućili da se ta tehnologija bezbedno usmerava, ne postoje“, upozorili su Tom Inglsbi i Moric Hanke iz Centra za zdravstvenu bezbednost Univerziteta Džons Hopkins.

Drugim rečima, tehnologija je već stigla do tačke u kojoj može da napravi nešto što priroda nije napravila. Pravila za kontrolu te sposobnosti još pokušavaju da je sustignu.

Tom Elis, profesor sintetičkog genomskog inženjerstva na Imperial Collegeu u Londonu, smatra da je opasnost realna, ali upozorava da se potencijal AI-ja u ovom trenutku možda i precenjuje.

Dizajniranje mnogo složenijih genoma i dalje je znatno teže, a ograničavanje pristupa genetskim podacima moglo bi dodatno da smanji rizik.

Još važnije, kaže Elis, neko ko bi zaista želeo da napravi opasan patogen verovatno bi i dalje imao jednostavniji način.

„Pretnja od potpunog AI dizajniranja i pisanja genoma virusa ili bakterije veoma je prenaglašena“, rekao je. Postojeći patogeni se, prema njegovim rečima, mogu mnogo lakše genetski menjati, što je trenutno realnija bezbednosna pretnja.

AI više nije samo posmatrač biologije

Ono što ovaj eksperiment čini važnim nije to što je napravljen virus sposoban da ubije bakteriju. Takvi virusi postoje milijardama godina.

Novost je u tome što je AI pomogao da se osmisle novi biološki sistemi koje priroda nije prethodno proizvela.

To otvara ogromne mogućnosti za medicinu, ali i sasvim novu kategoriju rizika.

Veštačka inteligencija je tako dobila još jedan novi „posao“. Više nije samo alat koji čita, piše, programira i generiše slike.

Sada može da predlaže i kako bi nešto živo moglo da bude napravljeno.