Srbija je će, verovatno uskoro, postati još jedna zemlja koja će pokušati da zakonom reguliše veštačku inteligenciju.
Kako je najavljeno, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Srbije formiralo je radnu grupu za izradu nacrta Zakona o veštačkoj inteligenciji (AI), koji se oslanja na „AI Act“ Evropske unije i ciljeve Strategije razvoja AI Srbije za period do 2030. godine.
Predloženi zakon prvi put uvodi pravno obavezujući okvir za razvoj, primenu i nadzor sistema i modela veštačke inteligencije u Srbiji, uz oslanjanje na principe bezbednosti, transparentnosti, odgovornosti, zaštite podataka i nediskriminacije.
Dragiša Mišković iz Instituta za AI je naveo da se pristupi regulaciji AI razlikuju širom sveta, od američkog modela deregulacije i sektorskog pristupa, preko evropskog zasnovanog na proceni rizika, do kineskog centralizovanog sistema.
„Mi već radimo na primeni AI u javnom sektoru, poput sistema za automatsku anonimizaciju sudskih odluka. Naši istraživači su spremni za predstojeći zakon zahvaljujući učešću u evropskim projektima i usklađivanju sa njihovim standardima“, rekao je Mišković.
Kako svet reguliše AI?
Kako danas svet reguliše AI? Regulacija veštačke inteligencije danas se razvija kroz tri različita modela (američki, evropski i kineski) koji odražavaju ne samo različite tehnološke strategije, već i različite političke i društvene vrednosti. Iako sve tri sile prepoznaju da će AI biti jedna od ključnih tehnologija 21. veka, razlikuju se u odgovoru na pitanje šta je najvažnije zaštititi: građane, inovacije ili državu.
EU napravila prvi sveobuhvatni zakon
Evropska unija izabrala je pristup koji u prvi plan stavlja bezbednost i zaštitu osnovnih prava građana. Usvajanjem AI Act, prvog sveobuhvatnog zakona o veštačkoj inteligenciji na svetu, EU je pokušala da uspostavi pravila koja će sprečiti zloupotrebe tehnologije pre nego što postanu široko rasprostranjene. Evropski model zasniva se na proceni rizika: što je veći potencijalni uticaj AI sistema na živote ljudi, to su stroži zahtevi koje mora da ispuni. Posebna pažnja posvećena je zaštiti privatnosti, sprečavanju diskriminacije i očuvanju ljudskog nadzora nad automatizovanim odlukama. U osnovi evropskog pristupa nalazi se uverenje da tehnološki napredak ne sme da ugrozi demokratske vrednosti i građanska prava.
SAD: Prvo inovacije, onda zakoni
Sjedinjene Američke Države zauzimaju gotovo suprotan stav. Umesto jedinstvenog zakona poput evropskog AI Act-a, Amerika se uglavnom oslanja na postojeće propise i sektorske regulative. Ideja je da preterana regulacija može usporiti inovacije i ugroziti konkurentnost američkih kompanija u globalnoj tehnološkoj trci. Zato je američki model znatno fleksibilniji i ostavlja veliki prostor kompanijama kao što su OpenAI, Google, Anthropic i Meta da eksperimentišu i brzo razvijaju nove proizvode. Regulatori uglavnom intervenišu tek kada se pojave konkretni problemi, poput zloupotrebe podataka, diskriminacije ili monopolskog ponašanja. U američkom pristupu dominira uverenje da je tehnološko liderstvo strateški resurs koji ne sme biti ugrožen sporom birokratijom.
Kina forsira državnu kontrolu
Kina, s druge strane, razvija treći model koji je podjednako regulatorno aktivan kao evropski, ali sa potpuno drugačijim ciljevima. Dok Evropa nastoji da zaštiti pojedinca od države i velikih kompanija, kineska regulacija prvenstveno služi očuvanju društvene stabilnosti i državne kontrole. Kineski propisi zahtevaju da sistemi veštačke inteligencije budu usklađeni sa državnim politikama i takozvanim socijalističkim vrednostima, kao i da ne proizvode sadržaj koji bi mogao biti ocenjen kao politički problematičan. Istovremeno, država snažno podržava razvoj domaće AI industrije kroz investicije i nacionalne strategije. Kompanije poput DeepSeek, Alibaba i Baidu imaju značajnu slobodu da razvijaju napredne modele, ali uz obavezu bliske saradnje sa državnim institucijama.
Suštinska razlika između ova tri pristupa može se svesti na tri pitanja. Evropa se pre svega pita da li je veštačka inteligencija bezbedna za građane. Amerika se pita kako da zadrži globalno tehnološko vođstvo. Kina se pita kako da AI doprinese nacionalnoj moći i očuvanju političke stabilnosti. Zbog toga danas ne postoji jedinstven globalni model regulacije veštačke inteligencije, već tri konkurentske vizije koje će u velikoj meri oblikovati način na koji će ova tehnologija biti razvijana i korišćena u narednim decenijama.
