„Mrtvi internet“ više nije samo teorija zavere

Ako vam se poslednjih godina činilo da je internet pun generičnog sadržaja, automatskih komentara i stranica koje kao da niko nikada nije otvorio, možda ste samo zakasnili na zabavu. Teorija o „mrtvom internetu“ više nije samo teorija zavere. Prema novim podacima, botova sada ima više nego ljudi.

Ideja da internetom dominiraju ne-ljudske aktivnosti kruži forumima još od 2010-ih, ali je dugo odbacivana kao rubna teorija zavere. Sada je postala merljiva činjenica. Više kompanija za sajber-bezbednost slaže se da botovi nadmašuju ljude na internetu, mada se ne slažu oko toga kada se tačno dogodio preokret.

Kad je tačno počelo?

Cloudflare, čije usluge koristi više miliona sajtova širom sveta, navodi da se prelom dogodio u junu, kada su botovi činili 57,5 odsto svih zahteva ka veb-stranicama. Francuski tehnološki gigant Thales taj trenutak smešta još ranije, u 2023. godinu, dok je prema njegovom izveštaju botovski saobraćaj 2026. dostigao 53 odsto.

Razlog za razlike je jednostavan. Ne postoji jedinstven način merenja botovskog saobraćaja, niti jedna kompanija ima uvid u aktivnosti na čitavom internetu.

„Veliki deo podataka koje možemo da posmatramo ukazuje na istu stvar – aktivnosti botova ima sve više“, rekao je Rudi Jang, analitičar kompanije PitchBook, za Fortune. „Agentni AI pokreće veliki deo aktivnosti u pregledačima koju trenutno vidite.“

AI agenti preuzimaju internet

Rast AI agenata, odnosno sistema koji mogu samostalno da obavljaju zadatke na internetu, posebno je dramatičan. Saobraćaj koji generišu agenti sposobni da klikću na linkove i popunjavaju formulare porastao je 7.851 odsto za godinu dana, pokazuje izveštaj kompanije HUMAN Security.

Za poređenje, saobraćaj alata za scraping porastao je 597 odsto. Crawleri koji prikupljaju podatke za obuku AI modela i dalje čine 67,5 odsto AI saobraćaja, ali njihov udeo opada.

Promena je iznenadila čak i stručnjake koji prate botove. Metju Prins, izvršni direktor Cloudflarea, još u martu je prognozirao da botovi neće preći polovinu internet saobraćaja pre kraja 2027. godine. Umesto toga, granica je probijena više od godinu dana ranije.

Mrtvi internet i nova kategorija korisnika

To stvara ozbiljan problem za poslovanje na internetu. Oglašavanje, prodajni levci i analitika zasnovana na pregledima stranica decenijama su počivali na pretpostavci da je posetilac čovek.

Ako je većina posetilaca sada AI agent, ta pretpostavka više ne važi.

„Oni internet koriste potpuno drugačije od ljudi“, kaže Jang. „Kao da je stvorena potpuno nova kategorija korisnika.“

Kompanije zato već počinju da grade infrastrukturu prilagođenu mašinama. Stripe navodi da 70 odsto njegovih komandi za pristup podacima putem API-ja dolazi od agenata, dok je Alpaca zabeležila rast njihovog udela u API pozivima sa jednocifrenog procenta krajem 2025. na 30 odsto početkom 2026.

Oko četvrtine programera sada dizajnira API-je tako da agenti budu njihovi primarni korisnici, dok više od polovine neovlašćeni pristup agenata vidi kao bezbednosni problem.

Među kompanijama koje su već pokrenule komandne linijske interfejse namenjene agentima su Visa, Ramp, Mercury, ElevenLabs, Stripe, Coinbase, MoonPay i DoorDash.

Problem je što ih još ne umemo ni prebrojati

Sistemi za detekciju botova imaju još jedan problem, a to je da agentni pregledači sve bolje oponašaju ponašanje ljudi.

Tradicionalni filteri mogu da prepoznaju automatizovani saobraćaj koji se tako i predstavlja ili koristi poznate obrasce. Ali ako AI agent surfuje internetom kao čovek, klikće na linkove i popunjava formulare, mnogo ga je teže razlikovati od stvarnog korisnika.

Studija Univerziteta u Bambergu pokazala je da sistemi za detekciju botova pogrešno blokiraju između 7 i 15 odsto legitimnog saobraćaja. Kompanija Seer Interactive još od 2023. upozorava da agentni pregledači mogu da iskrive podatke o angažovanju, stopi napuštanja stranice i trajanju sesije, a da standardni analitički alati to ne primete.

Mašinska ekonomija

Ipak, „mašinska ekonomija“ još je daleko od toga da zameni ljudsku. PitchBook procenjuje da AI agenti trenutno obavljaju svega oko 1 odsto od približno 20 biliona dolara vrednog rada koji bi teoretski mogao da im bude poveren.

Startap Forsy procenjuje da globalni „agentni BDP“, ekonomska vrednost koju direktno stvaraju AI agenti, trenutno iznosi oko 36 milijardi dolara godišnje.

Razlog zbog kojeg agenti još nisu postali pravi ekonomski akteri prilično je prizeman, a to je da ne mogu lako da kupuju i prodaju stvari.

„Ako nemamo infrastrukturu za pravilno plaćanje putem agenata, onda agenti ne kupuju i ne prodaju. A ako ne kupuju i ne prodaju, onda ne stvaraju ekonomsku aktivnost“, objašnjava Jang.

Tako smo stigli do pomalo apsurdne situacije. Internetom možda već više ne dominiraju ljudi, ali mašine koje su ga preuzele još nisu naučile kako da troše novac.