Tek je počela trka za izgradnju AI infrastrukture, a Finska je već dobila jednu neprijatnu lekciju. Kada tehnološki giganti stignu u potrazi za prostorom i jeftinijom energijom, priroda može da plati visoku cenu. Google je u toj zemlji posekao stotine hiljada stabala kako bi pripremio lokacije za izgradnju data centara, i to bez prethodno završenih procena uticaja na životnu sredinu.
Na prostoru od 330 hektara šume u blizini mesta Muhos, na severu Finske, nekada je raslo oko 250.000 stabala. Danas je tamo ogoljena zemlja, blato i tragovi građevinskih mašina. Google je posekao šumu kako bi pripremio teren za data centar, uklonivši čak i površinski sloj zemljišta.
Slična situacija dogodila se i u Otanmekiju, gde je posečeno još oko 150.000 stabala. Prema navodima finskih ekoloških organizacija, kompanija je radove započela bez neophodnih procena uticaja na životnu sredinu.
Finska otvorena za data centre, ali…
Finska uprava za licenciranje i nadzor naredila je Google-u da privremeno obustavi radove na obe lokacije. Kompanija se izvinila zbog krčenja šuma, ali je navela da je postupala u skladu sa svojim tadašnjim razumevanjem zakona.
Ovaj slučaj otvorio je širu raspravu o ceni AI infrastrukture. Finska trenutno ima 145 projekata novih data centara u različitim fazama planiranja. Hladna klima, obilje zemljišta i relativna geopolitička stabilnost čine je privlačnom za tehnološke kompanije koje žele da smanje troškove energije.
Google-ov projekat vredan 13 milijardi evra najveći je takav poduhvat u nordijskoj zemlji. Vlada ga podržava, nadajući se novim investicijama i ekonomskim koristima. Međutim, stručnjaci upozoravaju da data centri donose relativno malo radnih mesta, dok najveći deo koristi ostaje kompanijama koje njima upravljaju.
„Za Finsku od toga zapravo nema koristi. To su međunarodne kompanije koje opslužuju međunarodne klijente. Veoma malo poreza na dobit ostaje u Finskoj“, kaže Jusi Kangasharju, šef odseka za računarstvo Univerziteta u Helsinkiju.
Lokalno stanovništvo već oseća posledice
Lokalno stanovništvo već oseća posledice. Meštani tvrde da se voda u potocima zamutila, da je buka gradilišta sve izraženija i da su divlje životinje napustile šume. U Otanmekiju su se, prema rečima stanovnika, vukovi nakon seče šume pojavili u selu.
Više od 93.000 ljudi potpisalo je peticiju kojom se traži stroža regulacija data centara i naknada lokalnim zajednicama za ekološku štetu.
Google tvrdi da radi na zaštiti kvaliteta vode i planira da zasadi drveće na 130 hektara u Muhosu. Ekolozi, međutim, smatraju da je to premalo u poređenju sa razmerama uništenja.
„Pitam se zašto moramo da žrtvujemo toliko naše prirode. Previše lako sve poklanjaju“, kaže biolog Vesa Hirilainen.
Finska sada mora da odluči koliko je spremna da žrtvuje zarad tehnoloških investicija. Jer AI revolucija možda jeste digitalna, ali njena infrastruktura zauzima sasvim stvaran prostor i ostavlja sasvim stvarne posledice.
