Teško je prebrojati broj tekstova koji ovih dana izlazi u medijima u svetu, a koji se odnose na ishod izbora u Srbiji. Iako je tema uglavnom fenomen pobede liste koja nije sačinjena od profesionalnih političara, neki specijalizovani mediji bave se jednom drugom stranom pobede Studentske lilste na izborima u Srbiji.
„Astrofizičar koji proučava evoluciju galaksija. Elektroinženjer koji je učestvovao u projektovanju robota. Organski hemičar koji je tokom pandemije radio na lekovima protiv kovida 19. Istraživač u oblasti obrazovanja, sociolog, nekoliko politikologa, ekonomista, lekara i medicinskih istraživača. Svi oni izabrani su u parlament koji bi vrlo lako mogao da bude najobrazovaniji na svetu“, počinje tekst u uglednom naučnom magazinu Science.
Kako piše magazin, među 141 predstavnika Studentske liste u budućoj Narodnoj skupštini Srbije, nekoliko desetina ljudi iz akademske zajednice, a više od polovine ima doktorat ili diplomu medicine.
U tekstu se pravi hronologija dešavanja u protekle dve godine i formiranja pokreta koji je privukao pažnju celog sveta.
„Međutim, s obzirom na to da se toliko akademskih radnika odjednom našlo blizu centra moći, istraživači u Srbiji takođe se nadaju velikim promenama u oblasti nauke i visokog obrazovanja, piše magazin i dodaje da su tokom Vučićeve vladavine akademske slobode su erodirale, univerziteti su postali izrazito politizovani, a kritičari su potiskivani na marginu.
Pred nama su bolja vremena
„Studentska lista obećala je veću autonomiju akademske zajednice, stabilnije finansiranje nauke i pristupačnije obrazovanje. Nada se i da će zaustaviti dugotrajan odliv mozgova iz zemlje.“
Sofija Stefanović, bioarheološkinja sa Univerziteta u Beogradu, rekla je za Science da je ova pobeda presudna za naše univerzitete i da odmah zaustavlja aktivno razgrađivanje visokog obrazovanja koje je sprovodio prethodni režim.
„Iako nova vlada najpre mora da obnovi vladavinu prava i bori se protiv korupcije, što znači da će za potpuni oporavak našeg naučnog sektora biti potrebno vreme, promene su očigledno na pomolu.“
„Pred nama su bolja vremena“, dodaje Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu.
Najobrazovaniji parlament i izazovi
Science navodi da mnogi od novih predstavnika nemaju nikakvo političko iskustvo. Međutim, njihova izuzetna stručnost u različitim oblastima mogla bi da bude od pomoći u reformisanju Srbije, kaže za Science molekularni biolog Željko Popović sa Univerziteta u Novom Sadu (UNS).
Naučnici se nadaju da će reforme obuhvatiti i akademsku zajednicu. Vučićeva vlada optuživana je da vrši pritisak na univerzitete i akademske radnike kako bi se povinovali njenoj politici, kao i da imenuje političke saveznike u upravljačka tela univerziteta. Neki akademski radnici koji su ocenjeni kao nelojalni izgubili su posao.
Istraživači takođe žele da se finansiranje nauke više zasniva na zaslugama. Tokom Vučićeve vlasti, „sredstva su često dodeljivana na osnovu političkih ili ličnih veza, a ne zasluga, što je ozbiljno narušilo kvalitet naučnog rada“, kaže za Science Miodrag Krmar, fizičar sa UNS-a i kandidat Studentske liste.
Studentska lista obećava da će to promeniti. Njen program obuhvata predvidljivije finansiranje, nezavisni Fond za nauku, okončanje političkog mešanja u evaluaciju prijava za finansiranje istraživanja i podršku
