Moramo da delujemo odmah: 16 dobitnika Nobelove nagrade potpisalo hitno pismo javnosti

Više od 200 ekonomista, istraživača i rukovodilaca iz tehnološke industrije, među kojima je čak 16 dobitnika Nobelove nagrade, potpisalo je hitno otvoreno pismo u kojem upozoravaju da bi veštačka inteligencija mogla da promeni globalnu ekonomiju brže i snažnije nego bilo koja prethodna tehnološka revolucija. Zbog toga, poručuju, vlade i kreatori politika moraju odmah da počnu da pripremaju mere koje će ublažiti moguće posledice.

Pismo pod nazivom „Moramo da delujemo odmah“ (We Must Act Now) kratko je, ali upozorava da bi veštačka inteligencija u narednih deset godina mogla da postane znatno moćnija nego danas. Autori smatraju da bi ubrzani razvoj AI mogao da izazove transformaciju ekonomije veću od Industrijske revolucije, ali u mnogo kraćem vremenskom periodu.

Među mogućim posledicama navodi se masovno gašenje radnih mesta, ali i značajno povećanje životnog standarda zahvaljujući rastu produktivnosti. Ipak, upozoravaju da ni rizici ni koristi neće biti pod kontrolom ukoliko političari, ekonomisti i tehnološke kompanije ne počnu odmah da proučavaju uticaj AI na tržište rada i ekonomiju.

„Ekonomisti, donosioci odluka i tehnološki lideri moraju odmah da počnu da razumeju ekonomiju transformativne veštačke inteligencije i da izgrade podsticaje, zaštitne mehanizme i institucije koje će usmeriti razvoj AI tako da dopunjuje ljude i donosi korist društvu“, navodi se u pismu.

Ko su potpisnici pisma?

Među potpisnicima su nobelovci i ugledni ekonomisti poput Darona Ačemoglua, Sajmona Džonsona i Majkla Spensa, bivši izvršni direktor Google-a Erik Šmit, nekadašnja istraživačica OpenAI-ja Zo Hicig, finansijska direktorka OpenAI-ja Sara Frajar, kao i suosnivač kompanije Anthropic Džek Klark.

Iako okuplja veliki broj uglednih stručnjaka, pismo ne nudi konkretna rešenja za izazove koje opisuje. Njegova svrha je pre svega da skrene pažnju javnosti i donosiocima odluka na razmere promena koje bi veštačka inteligencija mogla da izazove.

Kako ističe New York Times, posebno je zanimljivo što su dokument podržali stručnjaci veoma različitih stavova – od velikih optimista koji veruju da će AI potpuno promeniti ekonomiju do skeptika koji sumnjaju da će njen uticaj biti toliko dramatičan.

„Došlo je do primetne promene u razmišljanju ekonomista. I dalje postoji veliki jaz između onoga što dolazi i naše spremnosti, i brinem da nećemo biti spremni za cunami koji stiže“, rekao je profesor Univerziteta Stenford Erik Brinjolfson, jedan od organizatora inicijative.

Kakve će biti promene na tržištu rada?

Daron Ačemoglu, koji je poznat po opreznom stavu prema veštačkoj inteligenciji, upozorio je da bi posledice mogle biti ozbiljne ukoliko AI zameni ljudski rad istom brzinom kojom su roboti transformisali proizvodnju, ali u mnogo kraćem roku.

Promene na tržištu rada već su vidljive. Mladima je sve teže da pronađu prvi posao, dok su tehnološke kompanije poslednjih godina otpustile desetine hiljada zaposlenih u okviru reorganizacija usmerenih na razvoj veštačke inteligencije. Neka istraživanja ukazuju da AI posebno ugrožava starije radnike, dok druga tvrde da njen stvarni uticaj na zaposlenost za sada ostaje ograničen.

Bez obzira na to koliko će promene biti velike, potpisnici pisma smatraju da je jedno sigurno – vreme za pripremu je sada, a ne kada posledice veštačke inteligencije već postanu vidljive.