Kako je jedna kompanija postala simbol za nadzorni kapitalizam

Ako ste mislili da nadzor izgleda kao kamera na uglu ulice koja vas snimi dok prolazite, vreme je za malu korekciju slike.

Danas kamera može da zna koji automobil vozite, koje je boje, koji model, koju registarsku oznaku ima, gde ste se pojavili i koliko puta ste se vraćali na isto mesto. A kada se hiljade takvih kamera povežu u jednu mrežu, više ne govorimo samo o snimku jednog prolaznika. Govorimo o mapi kretanja čitavog društva.

Upravo na tome je izgrađen poslovni model kompanije Flock Safety, čija mreža automatskih kamera za prepoznavanje registarskih oznaka (ALPR) danas pokriva više od 5.000 zajednica u 49 američkih država.

Kompanija tvrdi da tehnologija pomaže policiji da rešava zločine. Kritičari, međutim, upozoravaju da se iza priče o bezbednosti gradi nešto mnogo veće, privatna infrastruktura za masovni nadzor. Javnost toliko zanima priča o Flock-u i šta rade, da je kompanije nedavno objavila da više neće odgovarati na novinarske upite.

I tu počinje priča o nadzornom kapitalizmu.

Nadzorni kapitalizam gde kamera više nije samo kamera

Flockove kamere ne registruju samo registarsku oznaku. One beleže marku, model, boju i druge karakteristike vozila koje prođe ispred objektiva. Podaci se zatim mogu pretraživati pomoću alata koji koriste veštačku inteligenciju i prirodni jezik. Policajac, praktično, može da traži automobil prema opisu i da pretražuje podatke kroz veliki broj jurisdikcija.

U jednom slučaju koji je posebno pokazao potencijal sistema, policija u Providensu koristila je više od 70 Flock kamera kako bi rekonstruisala kretanje automobila povezanog sa pucnjavom na Univerzitetu Braun. Sistem je pokazao da je automobil u prethodnih 30 dana prošao kroz mrežu čak 14 puta.

Tehnologija je tako pomogla istražiteljima da dođu do osumnjičenog. Ali ista infrastruktura pokazuje i drugu stranu.

Policajac na Floridi koristio je pristup Flock sistemu da prati automobil svoje bivše supruge. Prema navodima iz teksta, izvršio je više od 700 neovlašćenih pretraga.

Problem, dakle, više nije samo šta kamera vidi, već ko sme da pogleda ono što je kamera već videla.

Privatna kompanija, javni nadzor

Flock je osnovan pre devet godina sa jednostavnom idejom. Ako policija nema dovoljno dokaza za rešavanje zločina, tehnologija bi mogla da popuni prazninu. Ideja je poslovno bila izuzetno uspešna.

Kompanija je do prve polovine 2026. godine prema navodima Fortune-a prešla 500 miliona dolara godišnjeg ponavljajućeg prihoda, a procenjena je na 8,3 milijarde dolara. Podržali su je veliki investitori. A od sistema za registarske oznake Flock se proširio na video-nadzor, detekciju pucnjave, dronove i softver za pretragu uz pomoć AI.

Više od polovine novih prihoda kompanije sada dolazi iz proizvoda koji nisu klasični čitači registarskih oznaka. Drugim rečima, nadzor je postao platforma.

I tu Flock počinje da liči na širi model tehnološke industrije. Kompanija napravi infrastrukturu, institucije je koriste, podaci nastavljaju da se akumuliraju, a sama infrastruktura postaje sve vrednija što je više ljudi i sistema povezano na nju.

„Podaci pripadaju gradovima“

Flock insistira da podaci pripadaju njenim korisnicima, odnosno lokalnim zajednicama. Ali upravo tu nastaje jedna od najvećih kontroverzi.

Kompanija navodi da je standardni period čuvanja podataka 30 dana, a nedavno je preporučila da se taj period skrati na sedam dana. Međutim, to nije univerzalno pravilo.

Revizija ugovora policije Los Anđelesa pokazala je da jedan sporazum omogućava Flocku da podatke čuva pet godina i da ih koristi „u bilo koju svrhu“ po sopstvenom nahođenju. Drugi ugovor omogućava korišćenje anonimizovanih snimaka za obuku algoritama mašinskog učenja.

To znači da između slogana „grad poseduje podatke“ i stvarne kontrole nad njima može postojati veoma velika razlika.

Još veći problem nastaje kada policijske službe međusobno dele podatke. Tada kamera koja pripada jednom gradu više nije nužno samo kamera tog grada. Podaci mogu postati deo šire, istorijske baze kretanja kroz različite jurisdikcije.

Majkl de Dora iz organizacije Access Now takav sistem opisuje kao pretraživu i deljivu istorijsku bazu podataka o tome gde se Amerikanci kreću.

To je upravo ono što nadzorni kapitalizam čini posebno moćnim. Ne prodaje se samo uređaj koji nešto posmatra, već infrastruktura koja pretvara ponašanje ljudi u podatke.

Građani počinju da ruše kamere

Otpor ovoj tehnologiji raste. Prema navodima američkih medija, Flock kamere su vandalizovane u najmanje 36 saveznih država. Građani su ih sekli električnim testerama, polivali farbom, a jedan čovek je čak pokušavao da blokira kameru sedeći ispred nje sa kartonom.

U najmanje 82 slučaja ugovori sa kompanijom raskinuti su između 2021. i maja 2026. godine. Flock, međutim, tvrdi da i dalje mnogo brže dobija nove korisnike nego što ih gubi.

I upravo je to možda najvažniji deo cele priče.

Jer Flock nije izgradio samo mrežu kamera. Izgradio je tržište nadzora. Policija dobija alat koji joj omogućava da vidi ono što ranije nije mogla. Grad dobija obećanje veće bezbednosti. Investitori dobijaju kompaniju koja brzo raste.

A građani? Oni dobijaju društvo u kojem više nije dovoljno znati da vas niko ne prati. Morate znati ko ima pristup podacima o tome gde ste bili.