Kada se govori o balonu veštačke inteligencije ( AI balon ), priča se uglavnom vrti oko Silicijumske doline, Vol Strita i milijardi koje tehnološke kompanije ulažu u čipove, data centre i AI modele. Međutim, Evropska centralna banka sada upozorava da bi eventualno pucanje tog balona moglo da pogodi mnogo šire, uključujući i Evropu.
Dodajte Trender.media kao preferirani izvor i vidite naše vesti na vrhu Google pretrage.
Dodaj kao preferirani izvorU analizi koju su objavili ekonomisti i finansijski istraživači ECB-a navodi se da je „korekcija tržišta“ AI euforije ne samo verovatna, već i potencijalno veoma bolna za evropsku ekonomiju i finansijska tržišta, piše Reuters.
Dva objašnjenja AI balona
Autori analize nude dva moguća objašnjenja zašto su investicije u veštačku inteligenciju dostigle današnje nivoe.
Prvo nazivaju „racionalnim pogledom“. Prema toj teoriji, ogromna ulaganja u AI imaju smisla jer niko još ne zna koliki će biti stvarni uticaj ove tehnologije na produktivnost i ekonomiju. Investitori su spremni da ulažu milijarde upravo zato što postoji mogućnost da AI napravi istorijski tehnološki skok.
Nvidia je najbolji primer. Kompanija je prošle godine postala prva na svetu koja je dostigla tržišnu vrednost od 5.000 milijardi dolara, uglavnom zbog očekivanja da će njeni čipovi biti ključna infrastruktura za AI revoluciju.
Ako se taj scenario ostvari, Nvidia će biti ono što su prodavci lopata bili tokom zlatne groznice, kompanija koja zarađuje bez obzira na to ko pronađe zlato.
„U najgorem slučaju investitori izgube novac, ali u najboljem slučaju dobit je toliko velika da ju je teško proceniti“, navodi ECB.
Upravo ta mogućnost ogromnog dobitka podiže vrednost kompanija mnogo brže nego što rastu njihovi stvarni prihodi.
Ili je u pitanju obična euforija?
Drugo objašnjenje ECB naziva „bihevioralnim pogledom“.
Po toj teoriji, investitori nisu racionalni, već su jednostavno previše optimistični. AI je postao voz koji niko ne želi da propusti, pa tržište zanemaruje mogućnost velikih gubitaka i fokusira se isključivo na potencijalnu zaradu.
Problem je što ovakva euforija obično traje do trenutka kada poverenje počne da nestaje.
Tada korekcije mogu biti brze i mnogo dramatičnije nego u racionalnom scenariju.
Balon će pući. Pitanje je samo kada.
ECB ne pokušava da odgovori koja od ove dve teorije trenutno bolje opisuje tržište. Naprotiv, autori smatraju da je realnost verovatno kombinacija obe.
Ali zaključak je isti u oba slučaja. Period snažnog rasta biće praćen korekcijom ili padom vrednosti AI kompanija u nekom trenutku u budućnosti.
Zašto bi Evropa trebalo da brine?
Na prvi pogled deluje da bi eventualni pad pogodio uglavnom američke tehnološke gigante.
Međutim, Evropska centralna banka upozorava da evropski građani, osiguravajuće kuće i penzioni fondovi imaju značajnu izloženost američkom tržištu preko globalnih indeksnih fondova.
To znači da bi pad vrednosti AI kompanija u SAD mogao da se prelije i na evropske investicije, štednju i penzione fondove.
„Posledice američke korekcije mogle bi da se prošire izvan finansijskih tržišta i utiču na raspoloženje u evrozoni, uslove finansiranja i zapošljavanje“, navode autori analize.
Njihova poruka je prilično jasna. Ako AI balon pukne u Americi, to neće ostati samo američki problem.
