Nemačka je odlučila da malo podigne rampu na ulasku radne snage sa Balkana. Od 1. januara 2027. godine broj viza u okviru Pravila za Zapadni Balkan biće prepolovljen.
Umesto dosadašnjih 50.000 viza godišnje, biće dostupno 25.000.
Odluka Berlina mogla bi da oteža put građanima Srbije koji planiraju da posao potraže u Nemačkoj. Ipak, ne znači da će vrata biti zatvorena. Postoje i drugi programi za zapošljavanje stranih radnika.
Zašto Nemačka smanjuje kvotu?
Nemačka vlada odluku obrazlaže rastom nezaposlenosti. Međutim, potez je izazvao kritike privrede, posebno građevinskog sektora.
Na građevinu otpada oko 30 odsto viza izdatih kroz ovaj program.
Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević navodi da je smanjenje kvote bilo predviđeno koalicionim sporazumom demohrišćana i socijaldemokrata. Primena je trebalo da počne ranije, ali je odložena zbog pritiska građevinske industrije.
Prema njegovim rečima, Pravilo za Zapadni Balkan funkcioniše relativno jednostavno. Radnik najpre dobije ponudu za posao, a zatim na osnovu nje može da dobije vizu. To je moguće i bez prethodnog priznavanja kvalifikacija.
Radičević ukazuje da oko 98 odsto ljudi koji u Nemačku dolaze preko ovog programa nastavlja da radi. Prema njegovim navodima, gotovo niko ne završava na socijalnoj pomoći.
On smatra da bi smanjenje kvote moglo da pogodi građevinu, ali i ugostiteljstvo, negu starijih i druge sektore.
Šta to znači za građane Srbije?
Mihailo Gajić, šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u, kaže da će odlazak radnika iz Srbije biti otežan.
Ipak, nije poznato koliko će tačno manje viza biti dostupno građanima Srbije. Kvota od 25.000 odnosi se na svih šest ekonomija Zapadnog Balkana.
Prema Gajiću, Pravilo za Zapadni Balkan bilo je jedan od najjednostavnijih načina za zapošljavanje u Nemačkoj. Radnici nisu morali da prolaze kroz dugotrajno priznavanje diploma.
Za Srbiju je važno i to što Nemačka i dalje traži radnike u pojedinim sektorima. Na listi deficitarnih zanimanja nalazi se 157 profesija.
Među njima su brojni građevinski radnici, poput armirača, tesara i zidara. Traženi su i pomoćni radnici u zdravstvu.
IT stručnjaci više nisu na istoj listi prioriteta kao ranije.
Nemačka nema dovoljno radnika
Paradoks je u tome što Nemačka istovremeno smanjuje kvotu, dok pojedini sektori i dalje imaju ozbiljan problem sa manjkom radne snage.
Građevinske kompanije upozoravaju da bi manjak radnika mogao dodatno usporiti infrastrukturne projekte.
Više od tri miliona ljudi u Nemačkoj nalazi se na evidenciji službe za zapošljavanje. Problem je, međutim, što njihove kvalifikacije često ne odgovaraju potrebama sektora koji traže radnike.
Sličan problem postoji i u Srbiji. Građevina, saobraćaj i zdravstvo već imaju veliku potražnju za radnicima. Veće zarade u Nemačkoj zato i dalje predstavljaju snažan motiv za odlazak.
Nema prepolovljenja broja Srba u Nemačkoj
Važno je i ono što ova odluka ne znači.Broj radnika iz Srbije koji već rade u Nemačkoj neće biti prepolovljen. Oni koji su već dobili vize i rade tamo mogu da ostanu.
Promena se odnosi na nove vize.
Od 2027. godine, dakle, neće biti 50.000 novih prilika godišnje za radnike sa Zapadnog Balkana, već 25.000.
Za građane Srbije to znači da put do nemačkog tržišta rada postaje uži. Ne i zatvoren.
