Ako ste mislili da su zabrane knjiga relikt prošlih vremena, američke škole imaju loše vesti. Cenzura se vraća u velikom stilu. Ovog puta uz pomoć veštačke inteligencije.
U američkim javnim školama prošle godine zabeleženo je 11.982 zabrane knjiga, pokazuje novo istraživanje organizacije PEN America. To je najveći broj otkako organizacija prati uklanjanje knjiga, odnosno poslednjih pet godina.
Drugu godinu zaredom, autor čije su knjige najčešće uklanjane bio je Stiven King.
Veliki broj zabrana dogodio se na Floridi i u Teksasu. U tim državama usvojeni su restriktivni zakoni, dok su političari i konzervativni aktivisti snažno zagovarali uklanjanje pojedinih naslova.
AI izbor za cenzuru
Međutim, postoji još jedan zanimljiv detalj. Školski administratori sve češće koriste veštačku inteligenciju kako bi odlučili koje knjige treba povući iz biblioteka.
Najčešći razlog za osporavanje knjiga i dalje su teme rase i rasizma, seksualnosti i rodnog identiteta.
„Školske biblioteke omogućavaju pristup znanju i idejama. One obezbeđuju da knjige budu dostupne svima, bez obzira na njihove lične ili političke stavove“, navodi se u izveštaju PEN America pod nazivom „Banned in the USA“.
Kako se dodaje, zabrane ograničavaju slobodu čitanja. Učenicima se tako uskraćuje pristup različitim stavovima, glasovima, perspektivama i književnim delima sa kojima bi trebalo da imaju priliku da se susretnu.
Skoro 7.400 različitih dela
Od ukupno 11.982 slučaja zabrane, pogođeno je 7.370 različitih književnih dela. Više od 4.500 naslova našlo se na listi prvi put.
Među njima su dela veoma različita po poreklu i žanru. Na listi se našao klasik iz 19. veka „Džejn Ejr“, ali i manga serijal „Tokyo Ghoul“ autora Sju Išide.
Izveštaj je objavljen tokom Nedelje zabranjenih knjiga, manifestacije tokom koje škole, biblioteke i druge institucije širom SAD skreću pažnju na pokušaje cenzure.
Stiven King je ove godine posebno „dobro prošao“. Njegove knjige uklonjene su 312 puta. Među pogođenim naslovima bili su „Isijavanje“ i „Zelena milja“. Ipak, najčešće uklanjana pojedinačna knjiga nije bila Kingova.
Prvo mesto zauzeo je roman „Sold“ Patrika Mekormika, priča o devojčici koja je prodata u seksualno ropstvo u Indiji. PEN America zabeležio je 25 slučajeva njenog uklanjanja.
Na meti su se našle i neke od poznatijih knjiga savremene književnosti. Među njima je „Sluškinjina priča“ Margaret Atvud, distopijski roman o društvu u kojem su ženama oduzeta osnovna prava. Tu je i roman „Speak“ Lori Hals Anderson. Knjiga prati tinejdžerku koja prestaje da govori nakon što je silovana. Na listi se našao i roman „Crank“ Elen Hopkins, koji se bavi zavisnošću od droge.
PEN i bibliotekarsko udruženje ne broje isto
PEN America i Američko udruženje biblioteka poslednjih godina beleže istorijski rast broja zabrana knjiga. Ipak, njihove metodologije nisu iste.
PEN kao zabranu računa i slučajeve u kojima je knjiga uklonjena samo privremeno. Američko bibliotečko udruženje, s druge strane, računa samo knjige koje su trajno povučene.
Prema njihovom poslednjem izveštaju, objavljenom u aprilu, tokom prethodne godine zabeleženo je oko 5.600 slučajeva zabrane.
Brojke se zato razlikuju. Ali trend je teško ignorisati.
Knjige se sve češće uklanjaju iz američkih škola. Razlozi su često povezani sa rasom, seksualnošću i rodnim identitetom.
A sada u proces ulazi i veštačka inteligencija.
U svetu u kojem AI već odlučuje šta ćemo gledati, slušati i kupiti, američke škole joj sve češće daju još jednu odgovornost: da pomogne u odlučivanju šta deca ne bi trebalo da čitaju.
Za tehnologiju koja je trebalo da nam proširi pristup znanju, prilično ironičan razvoj događaja.
