Ekonomske krize možda nisu ciklusi koje je moguće predvideti, već nasumični istorijski šokovi koje je gotovo nemoguće kontrolisati, tvrdi Tajler Gudspid u knjizi „Recession: The Real Reasons Economies Shrink and What to Do About It“.
Gudspid, glavni ekonomista kompanije ExxonMobil i bivši vršilac dužnosti predsednika Saveta ekonomskih savetnika Bele kuće, proučavao je četiri veka ekonomskih podataka – od kolonijalnih trgovinskih kriza do finansijskog sloma 2008. godine. Zaključak do kog je došao ruši jednu od najstarijih ekonomskih ideja, a to je da recesije nisu pravilni obrasci koji se smenjuju u talasima, već posledica nepredvidivih događaja, piše Fortune.
Ne mogu se naći obrasci
Jedan od najneobičnijih primera koje navodi dolazi iz ranog 18. veka. Američke kolonije tada su doživele ekonomsku katastrofu sličnu depresiji, bez rata ili finansijskog kraha. Glavni krivac bili su pirati predvođeni ozloglašenim Crnobradim. Atlantska piraterija blokirala je luku u Čarlstonu i poremetila trgovinu između Kariba i istočne obale Severne Amerike. Trgovina je stala, nestalo je novca u opticaju, a ekonomija se urušila.
Gudspid smatra da ljudi prirodno pokušavaju da pronađu obrasce u krizama, iako istorija pokazuje da ekonomija retko funkcioniše po pravilnom ritmu. Ekonomisti su decenijama govorili o trogodišnjim, sedmogodišnjim ili čak višedecenijskim ekonomskim ciklusima. Međutim, njegova analiza nije pronašla vezu između dužine ekonomskog rasta i težine naredne recesije. Dug period prosperiteta ne znači nužno veliki pad, niti kratki rast vodi blagoj korekciji.
Po njemu, recesije najčešće izazivaju veliki spoljašnji šokovi. Prvenstveno kroz ratove i energetske krize.
„Najgori šok koji može pogoditi ekonomiju jeste rat“, tvrdi Gudspid. Energija je ključna za gotovo sve sektore: proizvodnju, transport, poljoprivredu i industriju. Kada dođe do poremećaja u snabdevanju, ekonomije teško mogu brzo da pronađu alternativu.
Šta je dovelo do recesije 2008?
Zato i finansijsku krizu iz 2008. tumači drugačije od većine ekonomista. Umesto da glavni uzrok vidi u rizičnim hipotekarnim kreditima i komplikovanim finansijskim instrumentima, smatra da je presudan bio nagli rast cena nafte u leto 2008. godine. Američka domaćinstva tada su istovremeno trpela rast troškova energije i povećanje rata za stambene kredite, što je ozbiljno pogodilo potrošnju. Finansijski sektor je bio deo problema, ali je energetski šok, prema njegovom mišljenju, slomio potrošače.
Slično posmatra i recesiju iz 2001. godine. Ona se obično naziva „dot-com krizom“, ali Gudspid tvrdi da je pravi uzrok bio teroristički napad 11. septembra. Većina ekonomskog pada dogodila se upravo u kvartalu kada se napad dogodio, dok je pucanje tehnološkog balona imalo manji efekat nego što se danas veruje.
Recesije možda nije moguće sprečiti
Posebno odbacuje ideju da recesije imaju „pozitivnu“ ulogu čišćenja ekonomije od slabih kompanija. Njegovo istraživanje pokazuje da krize uglavnom najviše pogađaju mlade firme i radnike sa nesigurnim poslovima, dok velike i etablirane kompanije lakše opstaju. Posle recesije ekonomija često izgleda gotovo isto kao pre nje, samo sa više štete i manje investicija.
Zbog toga Gudspid smatra da je najvažniji zadatak vlada tokom krize da ne pogoršaju situaciju pogrešnim merama štednje ili restriktivnom monetarnom politikom. Recesije možda nije moguće sprečiti, ali se njihova šteta može ublažiti ako političari ne pokušavaju da silom „ispravljaju“ istoriju.
