Meksiko Siti tone alarmantnom brzinom. I taj fenomen traje više od jednog veka.
Sada se spuštanje metropole Meksika prati u realnom vremenu zahvaljujući jednom od najmoćnijih radarskih sistema ikada lansiranih u svemir. Satelit poznat kao NISAR može da detektuje sitne promene na Zemljinoj površini, čak i kroz gustu vegetaciju ili oblake.
„NISAR podiže radarsko snimanje Zemlje na potpuno novi nivo“, rekao je Marin Govorčin za Guardian. „NISAR će videti svaku promenu, veliku ili malu, koja se dogodi na Zemlji iz nedelje u nedelju. Nijedna druga misija za snimanje ne može to da tvrdi.“
Šta je NISAR?
Iako ovo nije prvi put da je tonjenje Meksiko Sitija posmatrano iz svemira, misija NISAR pružila je mnogo jasniju sliku o tome koliko se tonjenje prostire i kako se razlikuje u različitim tipovima zemljišta nego bilo koji prethodni svemirski senzor. Sistem je uspeo da „prodre“ i do delova na obodima grada koji su ranije bili teški za proučavanje zbog komplikovanog terena.
Posledice ovih snimaka daleko prevazilaze meksičku prestonicu. „Ova studija Meksiko Sitija pokazuje kakve će mogućnosti otvoriti NISAR sistem“, rekao je Darío Solano-Rojas. „I to ne samo za gradove koji tonu, već i za proučavanje vulkana, deformacija povezanih sa zemljotresima i klizišta.“
Prema NASA-i, tehnologija može da prati i klimatske promene, pomeranje glečera, poljoprivrednu produktivnost, vlagu u zemljištu, šume, obalne poplave i još mnogo toga.
„Ovakve slike su tek početak“, rekao je David Bekaert. „Videćemo talas novih otkrića iz celog sveta.“
Tone dva centimetra mesečno
Sistem NISAR, zajednički projekat NASA-e i Indian Space Research Organisation, otkrio je da neki delovi Meksiko Sitija, uključujući glavni gradski aerodrom, tonu više od dva centimetra mesečno, što je među najbržim stopama sleganja tla na svetu.
Jedan od najjasnijih primera ovog ubrzanog spuštanja jeste spomenik Angel of Independence na glavnoj aveniji Paseo de la Reforma. Završeni 1910. godine povodom stogodišnjice meksičke nezavisnosti, ovom 36 metara visokom monumentu dodato je čak 14 stepenika, jer je zemljište oko njega postepeno tonulo, piše dopisnik Guardian-a iz Meksiko Sitija.
Ali posledice sleganja tla vide se širom metropole od oko 22 miliona stanovnika. Od nakrivljenih zgrada i deformisanih puteva do oštećenja u podzemnom metro sistemu.
Efraín Ovando Šeli rekao je: „To utiče na kompletnu gradsku infrastrukturu: ulice, cevi za distribuciju vode, vodovodni sistem i kanalizaciju.“
Zašto tone Meksiko Siti?
Prvi put dokumentovano 1925. godine, tonjenje grada rezultat je vekova prekomernog korišćenja podzemnih voda. Pošto je Meksiko Siti izgrađen na nekadašnjem jezerskom dnu, zemljište ispod grada izuzetno je mekano. Kada se voda ispumpava iz podzemnih rezervoara, glinovito tlo se sabija pod težinom grada i grad polako tone.
Govorčin objašnjava: „Meksiko Siti tone prvenstveno zbog ispumpavanja podzemnih voda iz akvifera ispod grada, mnogo brže nego što se on prirodno obnavlja kišom. Kako se voda povlači, akvifer se sabija pod težinom grada iznad njega.“
Podzemni akvifer i dalje obezbeđuje oko polovine vodosnabdevanja prestonice. Kako se crpljenje vode povećavalo, smanjivanje akvifera se ubrzalo, pa nivo podzemnih voda danas opada oko 40 centimetara godišnje.
To stvara začarani krug: kako grad tone, stare cevi koje dopremaju vodu pucaju i lome se, pa prestonica gubi oko 40% vode zbog curenja. Kada se tome dodaju klimatske promene i godine slabih padavina, metropola bi mogla da se približava katastrofalnom scenariju u kojem će čitavi delovi grada ostati bez vode iz slavina.
„Da bismo zaustavili tonjenje, morali bismo da prestanemo sa crpljenjem vode“, rekao je Šeli. „A ako prestanemo da crpimo vodu, šta ćemo piti? Standardna šala glasi: ako ne možemo da pijemo vodu, pa dobro, pijmo tekilu,“ zaključuje tekst Guardian.
