Telefon zvoni. Sa druge strane je uznemireni glas unuka koji javlja da je imao nesreću i da mu je hitno potreban novac. Glas zvuči poznato, ali to nije unuk. Prevarant je pomoću veštačke inteligencije klonirao njegov glas na osnovu snimka objavljenog na internetu.
Prema podacima američkog Federalnog istražnog biroa (FBI), veštačka inteligencija sve više olakšava prevare usmerene na obične građane, piše The Conversation.
FBI je u izveštaju za 2025. godinu prvi put posebno pratio prevare povezane sa ovom tehnologijom. Amerikanci su prijavili više od 22.000 slučajeva i gubitke od oko 893 miliona dolara. Investicione prevare činile su 632 miliona dolara, dok su osobe starije od 60 godina izgubile 352 miliona dolara.
To su samo prijavljeni slučajevi. Konsultantska kuća Deloitte procenjuje da bi ukupni gubici od prevara u SAD mogli da dostignu 40 milijardi dolara do 2027. godine, naspram 12,3 milijarde iz 2023.
Stare prevare, nova tehnologija
Veštačka inteligencija nije izmislila prevare, ali ih je učinila jeftinijim i uverljivijim. Za kloniranje glasa danas je dovoljno nekoliko sekundi audio-snimka. Jedno istraživanje pokazalo je da ljudi veštački generisan glas prepoznaju u svega 60 odsto slučajeva.
Ni video-snimci više nisu pouzdana potvrda identiteta. Zaposleni u finansijskom sektoru kompanije Arup prevaren je 2024. godine tokom video-sastanka sa lažnim direktorom i kolegama. Na osnovu njihovih instrukcija prebacio je prevarantima oko 25 miliona dolara.
Jezički modeli omogućavaju i pisanje gramatički ispravnih lažnih poruka, prilagođenih primaocima na osnovu podataka sa društvenih mreža. Prema podacima kompanije Resilience, više od 85 odsto njenih sajber-gubitaka u prvoj polovini 2026. poteklo je od napada usmerenih na ljude, a ne na sisteme.
Kako se zaštititi
Prevaranti računaju na strah i hitnost. Uznemireni član porodice ili zahtev šefa za hitnu uplatu mogu navesti ljude da reaguju bez provere.
Zato stručnjaci savetuju da se sumnjiv poziv prekine, a osoba zatim pozove na već poznati broj. Porodice mogu dogovoriti posebnu šifru za hitne slučajeve. Za veće transfere preporučuje se saglasnost dve osobe i odlaganje uplate najmanje 24 sata.
Važno je uključiti dvofaktorsku autentifikaciju, ne deliti verifikacione kodove i aktivirati bankarska obaveštenja o transakcijama. Posebnu pažnju treba posvetiti starijima, koji su među najčešćim žrtvama.
Banke moraju preuzeti deo odgovornosti
Lične mere opreza nisu dovoljne. U SAD žrtve prevara često teško vraćaju novac jer banke transakcije tretiraju kao odobrene ako ih je korisnik sam potvrdio, čak i kada je bio obmanut.
Velika Britanija primenjuje drugačiji model. Od kraja 2024. banke većini žrtava nadoknađuju gubitke do 85.000 funti, a troškove dele institucije koje šalju i primaju novac. Regulator navodi da je vraćeno 88 odsto sredstava izgubljenih u prevarama koje ispunjavaju uslove za nadoknadu.
