Veštačka inteligencija možda neće uništiti čovečanstvo tako što će se probuditi, zaključiti da smo suvišni i preuzeti kontrolu nad svetom. Mnogo realniji problem mogao bi da bude ono što ljudi već rade sa njenim mogućnostima.
Istraživanje sprovedeno među 103 stručnjaka za AI, koje je sproveo Cybernews, pokazuje da većina vidi ozbiljne rizike u razvoju ove tehnologije. Ipak, najveću opasnost ne prepoznaju u samostalnom delovanju mašina, već u ljudskoj zloupotrebi i društvenim posledicama.
Čak 37,9 odsto ispitanika smatra da su sajber-napadi, biološko oružje i dezinformacije najveći potencijalni izvori štete tokom naredne decenije. Još 28,2 odsto upozorava na sistemske posledice. Među njima su koncentracija moći, ekonomski poremećaji i slabljenje institucija.
Drugim rečima, AI ne mora da postane zla da bi napravila ozbiljan problem. Dovoljno je da moćni pojedinci, kompanije ili države dobiju još efikasnije alate.
Da li je moguć scenario AI kao pretnje
Dodatni rizik predstavlja nejednaka raspodela koristi. Džon Likato, profesor Univerziteta Južne Floride, upozorava da bi najnapredniji AI sistemi mogli biti dostupni samo delu stanovništva. Oni koji mogu da ih priušte ostvarivali bi veće prihode i produktivnost, dok bi ostatak društva mogao ostati po strani.
Ipak, strah od scenarija u kojima AI samostalno ugrožava čovečanstvo nije nestao. Oko 30,4 odsto istraživača smatra da je veoma moguće da samousavršavajuća veštačka inteligencija predstavlja ozbiljnu pretnju u narednih pet godina. Još 33,3 odsto ocenjuje da je takav scenario donekle moguć.
Kada je reč o riziku da AI sistemi samostalno izazovu smrt najmanje deset odsto svetske populacije tokom ovog veka, procene se značajno razlikuju.
Istraživanje je pokazalo i da 39,2 odsto naučnika smatra da razvoj najnaprednijih AI sistema treba usporiti. Dodatnih 15,7 odsto podržava privremenu pauzu.
Zanimljivo je da stručnjaci nisu saglasni ni oko toga koliko smo blizu veštačke opšte inteligencije (AGI). Više od polovine smatra da je za njen razvoj potreban fundamentalni tehnološki proboj.
Istraživanje je sprovedeno od 1. do 9. oktobra 2026. godine, a obuhvatilo je 103 istraživača koji su objavljivali radove iz oblasti veštačke inteligencije i mašinskog učenja.
