Napadi na frižidere i zamrzivače postaju novi, prilično bizaran trend evropskog sajber-rata. Posle supermarketa u kojima je hrana počela da se odmrzava zbog hakerskih upada, na meti se našao i francuski sistem za snabdevanje bolnica krvlju. Ovoga puta posledice su mogle da budu mnogo ozbiljnije od pokvarenih namirnica.
Francuska nacionalna služba za snabdevanje krvlju saopštila je da su hakeri upali u kontrolne sisteme i podigli temperaturu u tri rashladne komore u kojima se čuvaju važni krvni proizvodi. Reč je o novoj eskalaciji talasa sajber-napada na frižidere i zamrzivače širom Evrope.
Francuska služba za krv (EFS) navela je da su tokom napada temperaturni i pragovi za odmrzavanje podignuti na „veoma visoke nivoe“. Ipak, alarmni sistemi omogućili su tehničarima da reaguju pre nego što su proizvodi bili ugroženi.
EFS je javna ustanova zadužena za prikupljanje, testiranje, pripremu i distribuciju krvi, plazme i trombocita u više od 1.900 bolnica širom Francuske. Njene usluge godišnje koristi više od milion pacijenata.
Serija sajber-napada
Napad se, prema navodima službe, dogodio tokom noći između ponedeljka i utorka. Istovremeno, temperature u frižiderima i zamrzivačima supermarketa u gotovo desetak evropskih zemalja dostizale su čak 50 stepeni Celzijusa, što je izazvalo štetu na namirnicama vrednu više miliona evra.
U utorak su na meti bili trgovinski lanci u Italiji, Nemačkoj, Rumuniji i Velikoj Britaniji. Dan ranije, probleme sa rashladnim sistemima prijavili su Belgija, Estonija, Irska, Finska, Luksemburg, Holandija i Švedska.
Tokom talasa napada u Francuskoj prošlog meseca, hakeri su preuzeli kontrolu nad rashladnim uređajima u čak 700 supermarketa. Regionalna filijala francuske banke Crédit Mutuel saopštila je u sredu da je takođe bila žrtva sajber-napada.
Sličan incident možda se dogodio i u SAD početkom avgusta, kada je niz misterioznih kvarova na frižiderima pogodio prodavnice u okviru najmanje šest vojnih baza. Pentagon istražuje sumnju da je reč o hakerskom napadu.
Nakon što je italijanska vlada u utorak održala hitne razgovore sa obaveštajnim službama, portparol Evropske unije Tomas Renije izjavio je da evropske agencije vode razgovore sa nacionalnim vlastima kako bi pripremile zajednički odgovor.
„Ovo nisu izolovani incidenti. Moramo kolektivno da budemo otporni i spremni za ovakve sajber-incidente“, rekao je Renije, ne želeći da imenuje moguće počinioce. Motiv napada za sada nije poznat, a niko nije preuzeo odgovornost.
Demonstracija sposobnosti koju organizuje neka država ili o delovanju pojedinačnog hakera
Sve veći broj uređaja, uključujući komercijalne rashladne sisteme, može da se nadzire i kontroliše na daljinu. Ako se bezbednosni propusti ne otklanjaju redovnim ažuriranjem softvera, uređaji povezani na internet mogu postati laka meta hakera.
Pojedine vlasti i stručnjaci strahuju da bi moglo biti reči o hibridnim napadima koje podržavaju države, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Zapadni obaveštajni zvaničnici tvrde da Moskva sprovodi kampanju sabotaže širom Evrope, koristeći različite metode.
Rafe Piling, direktor za obaveštajne podatke o pretnjama u kompaniji za sajber-bezbednost Sophos, rekao je za Guardian da su najverovatnija dva scenarija: da je reč o demonstraciji sposobnosti koju organizuje neka država ili o delovanju pojedinačnog hakera.
EFS je naglasio da nije bila direktna meta napada. Hakeri su, kako je navedeno, upali u sisteme rashladnih komora kojima upravljaju njeni ugovorni partneri.
Proizvodi iz pogođenih prostorija, među kojima su bile i kese krvne plazme namenjene transfuzijama i proizvodnji lekova, premešteni su na druge lokacije.
Služba je dodala da su o incidentu obavešteni francuska Nacionalna agencija za sajber-bezbednost (ANSSI) i Ministarstvo zdravlja. Pojačan je i nadzor nad svom opremom koju koristi.
