Japanci korak ispred svih: Kreće sa radom „ambulanta za robote“

Dok mi još raspravljamo da li će humanoidni roboti jednog dana živeti sa nama, Japan je već rešio jedan mnogo praktičniji problem. Ko će ih popravljati kada se pokvare?

Japanska kompanija GMO upravo je predstavila ono što bi moglo da bude prvo vozilo te vrste na svetu, „Humanoidnu hitnu pomoć“. Vozilo ovog meseca kreće u rad, a njegova namena je jednostavna: odlazak na teren i popravka humanoidnih robota.

Ako robot prestane da radi, nećete zvati servisera. Bar ne onog ljudskog koji dolazi običnim kombijem. U ovom slučaju stiže posebno vozilo koje izgleda kao klasična ambulanta.

Razlika je u tome što umesto pacijenta prevozi robote.

Ambulanta za robote

Vozilo je osmislila AI i robotska divizija kompanije GMO Internet Group. Kompanija prodaje i servisira robote različitih proizvođača, uključujući kineski Unitree.

Na terenu će se nalaziti i obučeni GMO inženjer za humanoidne robote. Njegov posao biće da utvrdi šta nije u redu i, ako je moguće, problem reši odmah.

Ako kvar ipak bude ozbiljniji, robot neće ostati na ulici.

GMO će ga preuzeti i odvesti u servisni centar. Tamo će biti detaljno pregledan i popravljen. Kompanija će, u međuvremenu, korisniku obezbediti zamenski robot.

Drugim rečima, humanoidna verzija pomoći na putu upravo je dobila svoju prvu ozbiljnu formu.

GMO već ima iskustva sa humanoidnim robotima na terenu. Kompanija je ranije ove godine sarađivala sa Japan Airlinesom na testiranju robota koji pomažu osoblju na aerodromu Haneda u Tokiju.

Roboti su tamo korišćeni za prenošenje tereta i upravljanje različitom opremom.

Servisna mreža za robotsku budućnost

Na prvi pogled, ideja o ambulantnim kolima za robote zvuči kao nešto iz crtanog filma. Problem je što bi uskoro mogla da postane sasvim normalna.

Humanoidni roboti razvijaju se za sve više zadataka. Trebalo bi da obavljaju kućne poslove, prave društvo starijim osobama i rade u fabrikama. U skladištima bi mogli da preuzmu deo poslova oko transporta robe. U proizvodnji bi mogli da rade uz ljude ili umesto njih na pojedinim zadacima.

Istovremeno, razvijaju se AI modeli koji robotima omogućavaju da razumeju okolinu i izvode sve složenije pokrete.

Pojavljuju se i sistemi koji ljudima omogućavaju da robote „uče“ novim veštinama. Te veštine bi zatim mogle da se dele i koriste na drugim robotskim platformama. Što više robota bude u opticaju, biće potrebno i više infrastrukture za njihovo održavanje.

A to znači servise, rezervne delove, dijagnostiku, logistiku i, očigledno, ambulantna vozila.

Tržište vredno stotine milijardi dolara

Prema proceni konsultantske kompanije McKinsey, globalno tržište robotike moglo bi do 2040. godine da dostigne oko 370 milijardi dolara.

Kina bi, prema toj projekciji, mogla da preuzme oko polovine tog tržišta tokom narednih 15 godina.

Japan, s druge strane, cilja na oko 30 odsto globalnog tržišta. To bi predstavljalo približno 125 milijardi dolara.

Zato GMO-ova „Humanoidna hitna pomoć“ nije samo simpatičan marketinški potez. Ona je mali deo mnogo veće priče. Japan pokušava da infrastrukturu za novu robotsku industriju izgradi pre nego što roboti masovno stignu u fabrike, skladišta i naše domove.

A ako stvari nastave ovim tempom, sledeći korak je prilično očigledan.

Nećemo imati samo servisna vozila za robote. Dobićemo softver koji će upravljati čitavim flotama humanoida, raspoređivati im zadatke i slati najbližeg robota tamo gde je najpotrebniji.

Jer očigledno je da u budućnosti nije dovoljno imati robota. Trebaće nam i neko da mu otvori bolovanje.