Humanoidni roboti više nisu futuristički eksperimenti iz laboratorija. Poslednjih godina razvoj veštačke inteligencije, ulaganja tehnoloških kompanija i državne subvencije dramatično su ubrzali njihov put ka stvarnom svetu. Prema novoj analizi konsultantske kuće McKinsey & Company, naredna decenija mogla bi da odluči da li će humanoidni roboti postati nova industrijska revolucija ili još jedno preskupo tehnološko obećanje.
Venture capital ulaganja u robotiku porasla su više nego trostruko između 2023. i 2025. godine, dostigavši 40,7 milijardi dolara godišnje. Kina je humanoidnu robotiku već proglasila strateškim prioritetom i najavila fond od čak 138 milijardi dolara za AI i robotiku. U međuvremenu, kompanije iz SAD, Evrope i Azije testiraju humanoidne robote u fabrikama, logistici i skladištima.
Ključno pitanje više nije „da li“, već „koliko brzo“
Analitičari smatraju da humanoidni roboti tehnički već funkcionišu dovoljno dobro. Pravo pitanje sada je mogu li da postanu dovoljno jeftini, pouzdani i bezbedni za masovnu upotrebu?
McKinsey predviđa da će industrija narednih godina pokušavati da reši četiri ključna problema: smanjenje cene proizvodnje, bolju pokretljivost i spretnost robota, duži rad bez kvarova i bezbedno funkcionisanje uz ljude bez zaštitnih ograda.
Najveći izazov nije sama veštačka inteligencija, već proizvodni lanac. Mnogi ključni delovi humanoidnih robota, poput motora, senzora, preciznih zupčanika i magneta, još nisu spremni za masovnu proizvodnju.
Kina ima veliku prednost
Jedno od glavnih predviđanja studije jeste da bi Kina mogla postati dominantna sila u humanoidnoj robotici, zahvaljujući svojoj već razvijenoj industriji električnih vozila.
Mnogi delovi koji se koriste u humanoidima identični su komponentama za električne automobile. Pošto Kina već kontroliše veliki deo tog lanca proizvodnje, očekuje se da će lakše i jeftinije skalirati proizvodnju robota.
Posebno važni su retki metali za permanentne magnete. Kina trenutno kontroliše oko 69% globalnog rudarenja retkih minerala i čak 90% prerade magneta, što joj daje ogromnu stratešku prednost.
Roboti su još preskupi
Trenutni humanoidni roboti koštaju između 30.000 i 150.000 dolara po komadu. Industrija veruje da cena mora pasti ispod 20.000 dolara kako bi došlo do šire komercijalne upotrebe.
Tu nastaje začarani krug. Proizvođači komponenti ne žele da ulažu u velike fabrike dok nema dovoljno potražnje, ali bez masovne proizvodnje cene ne mogu da padnu, navodi se u studiji.
Zbog toga mnoge kompanije same proizvode ključne delove umesto da ih kupuju od dobavljača. Tesla, na primer, razvija sopstvene motore i pogonske sisteme za robota Optimus.
Najveći problemi: zglobovi, senzori i „mozak“
Studija predviđa da će najveća uska grla biti u tri oblasti.
Prva su precizni mehanički delovi poput zglobova i reduktora koji omogućavaju humanoidima da hodaju i nose teret. Njihova proizvodnja je izuzetno skupa i spora.
Drugi problem su senzori dodira i sile. To je tehnologija koja robotima omogućava da „osećaju“ svet oko sebe. Za razliku od baterija ili kamera, ti senzori još nemaju razvijenu industrijsku proizvodnju.
Treći izazov je centralni kontrolni sistem. Danas ne postoji standardizovani „operativni sistem“ za humanoidne robote. Većina kompanija koristi kombinaciju različitih čipova, AI platformi i softvera, što dodatno komplikuje razvoj.
Do 2035. očekuje se standardizacija
McKinsey predviđa da će se do 2035. tržište postepeno stabilizovati. Umesto da svaka kompanija razvija sopstvene delove, pojaviće se veliki specijalizovani dobavljači, slično kao u automobilskoj industriji.
Velike tehnološke i industrijske kompanije već zauzimaju pozicije. Bosch, Qualcomm i Nvidia razvijaju posebne platforme za humanoidne robote, dok se proizvođači poput Magna International i Jabil spremaju za masovnu proizvodnju.
Analitičari veruju da će najveći profit na kraju ostvariti kompanije koje budu kontrolisale standarde i platforme, a ne samo pojedinačne delove.
Humanoidni roboti neće doći preko noći
Iako se humanoidni roboti često predstavljaju kao sledeća velika tehnološka revolucija, izveštaj upozorava da industrija još nije blizu pune komercijalizacije.
Naredne godine biće ključne za dokazivanje da roboti mogu pouzdano da rade uz ljude, da budu dovoljno bezbedni i da opravdaju visoke troškove.
Ali jedno predviđanje deluje gotovo sigurno. Humanoidni roboti više nisu pitanje naučne fantastike. Pitanje je samo koliko brzo će postati deo svakodnevnog života i ko će kontrolisati industriju vrednu milijarde dolara.
