Meta će platiti do 18 milijardi dolara kako bi okončala veliki sudski spor sa gotovo svim saveznim državama SAD, a jedan od ključnih delova nagodbe odnosi se na ono što je godinama bilo jedno od najspornijih pitanja društvenih mreža. To je bezbednost dece.
Dodajte Trender.media kao preferirani izvor i vidite naše vesti na vrhu Google pretrage.
Dodaj kao preferirani izvorNagodba predviđa niz novih mera, uključujući ograničenje vremena provedenog na platformama, noćni režim i strože provere uzrasta. Meta, međutim, nije priznala krivicu niti bilo kakvu nezakonitost.
I dok se kompanija dogovorila sa američkim državama, visoki komesar UN za ljudska prava Volker Tir smatra da je problem mnogo veći od jedne kompanije.
„Deca ne bi trebalo da čekaju tužbu da bi bila bezbedna na internetu“, poručio je Tir, pozivajući vlade da „preuzmu inicijativu, umesto da čekaju da sudovi i kompanije deluju“.
Prema njegovim rečima, društvene mreže bi u startu trebalo da budu dizajnirane tako da budu bezbedne za decu, a ne da se bezbednost naknadno dodaje kada regulator ili sud na to natera tehnološke kompanije.
Meta povlači potez, ali traži društvo
Meta je, osim sopstvenih promena, praktično pozvala i konkurenciju da uradi isto. Kompanija je poručila da će nove mere imati pravi efekat samo ako joj se pridruže i druge velike platforme.
Kalifornijski državni tužilac Rob Bonta, koji je predstavljao jednu od ključnih država u postupku protiv Mete, već je najavio da želi da slične promene uvedu TikTok i YouTube.
Bonta je rekao da je zainteresovan za razgovore sa obe kompanije, dok je TikTok navodno već pokazao interesovanje za razgovor. Kontaktiran je i Snap, još jedna platforma veoma popularna među mlađim korisnicima.
Ali poruka kalifornijskog tužioca ima i drugi deo. Ukoliko kompanije same ne uvedu slične mere, spreman je da preduzme „dodatne korake“.
Drugim rečima, dobrovoljna zaštita dece je poželjna, ali regulatorni pritisak očigledno ostaje na stolu.
Šta Meta sada mora da uradi?
Prema dogovoru, Meta će isplatiti do 18 milijardi dolara tokom narednih deset godina saveznim državama, Distriktu Kolumbija i tri američke teritorije.
Međutim, deo od čak 5,3 milijarde dolara zavisi od toga da li će i YouTube i TikTok uvesti određene mere.
One uključuju ograničenje korišćenja na jedan sat dnevno, noćni režim, mere za utvrđivanje odnosno procenu uzrasta korisnika.
To znači da bi novac koji Meta plaća mogao biti povezan i sa ponašanjem njenih najvećih konkurenata. Ako i druge platforme ne uvedu tražene mere, deo finansijske obaveze dolazi pod poseban uslov.
UN ne traži zabranu društvenih mreža
Iako bi se moglo očekivati da UN kao sledeći korak traži potpuno udaljavanje dece od društvenih mreža, Tir i njegov tim zauzeli su drugačiji stav.
Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava još je u maju objavila okvir od deset tačaka za regulisanje društvenih mreža. Među preporukama su zaštita privatnosti podataka, bezbedniji dizajn platformi, bolje metode provere uzrasta i sprečavanje dece da budu izložena funkcijama osmišljenim tako da podstiču zavisničko korišćenje.
Ali UN odbacuje ideju da su potpune zabrane društvenih mreža za decu najbolje rešenje.
Suština poruke je zapravo prilično jednostavna. Problem možda nije samo u tome što deca koriste društvene mreže, već u tome što su društvene mreže dizajnirane da što duže zadrže korisnika, uključujući i decu.
A ako je potrebno da sudska tužba vredna milijarde dolara natera tehnološke kompanije da promene način na koji štite najmlađe korisnike, onda je pitanje koje ostaje mnogo neprijatnije od same novčane kazne. Zašto je bezbednost dece uopšte morala da bude predmet nagodbe?
