Trend zabrana društvenih mreža za mlađe od 16 godina širi se svetom, a i iz Srbije javili su se pojedini glasovi koji predlažu ovakvu meru. Međutim, ono što su regulatori prevideli je to da su današnja deca odrasla na tehnološkim inovacijama i dovoljno pametna da prevare starije.
Jedna od prvih zemalja koja je uvela tu zabranu bila je Australija, pa da vidimo kako je to prošlo.
Tinejdžeri pronašli rupe u sistemu
Australijska zabrana društvenih mreža za mlađe od 16 godina trebalo je da postane globalni model za zaštitu dece na internetu. Međutim, nekoliko meseci nakon njenog stupanja na snagu pokazalo se da su upravo deca pronašla načine da zaobiđu većinu ograničenja, pretvarajući ambiciozan eksperiment u svojevrsnu igru mačke i miša između regulatora i tinejdžera.
Zakon, koji je počeo da se primenjuje u decembru 2025. godine, obavezao je platforme poput Instagrama, TikToka i Facebooka da preduzmu „razumne korake“ kako bi sprečile mlađe od 16 godina da otvaraju naloge. Međutim, zabrana nije sprečila decu da pristupaju sadržaju preko internet pregledača niti je obuhvatila mnoge druge digitalne servise poput gejming platformi i aplikacija za dopisivanje.
U praksi, tinejdžeri su veoma brzo pronašli rupe u sistemu. Mnogi su nastavili komunikaciju preko Discorda, Robloxa i drugih platformi koje nisu bile obuhvaćene zabranom. Drugi su koristili VPN servise kako bi prikrili lokaciju i pristupili postojećim nalozima. Neki korisnici koji su prvobitno bili blokirani uspeli su gotovo odmah da ponovo aktiviraju stare ili otvore nove profile.
Šta su sve tinejdžeri radili
Poseban problem predstavljale su tehnologije za procenu uzrasta. Dok su pojedine kompanije koristile sisteme koji procenjuju godine na osnovu ponašanja korisnika, sadržaja koji prate ili objava koje lajkuju, rezultati su često bili nepouzdani. Tako su pojedini maloletnici bez problema prolazili kao punoletni korisnici.
Još zanimljiviji bili su pokušaji dece da prevare sisteme za proveru identiteta. Kada je bilo potrebno poslati fotografiju lica radi procene starosti, neki su koristili maske, dok su drugi zamolili stariju braću, sestre ili čak roditelje da stanu ispred kamere umesto njih. Ovakve metode bile su poznate stručnjacima mnogo pre početka primene zakona, ali nisu sprečene.
Zabrana nije promenila navike
Podaci koje je u martu 2026. objavila australijska Komisija za elektronsku bezbednost pokazali su da su društvene mreže preduzele određene korake kako bi ograničile pristup maloletnicima. Ipak, istraživanje među roditeljima otkrilo je da čak 70 odsto dece i dalje ima aktivne naloge na društvenim mrežama.
Komisija je identifikovala nekoliko ključnih problema. Na pojedinim platformama maloletnici su bili podsticani da više puta pokušavaju proveru uzrasta dok ne prođu kontrolu. Roditeljima je često bilo teško da prijave naloge za koje sumnjaju da pripadaju deci, a neke kompanije nisu učinile dovoljno da spreče otvaranje novih profila.
Dodatno istraživanje pokazalo je da je 61 odsto mladih prijavilo da zabrana nije značajno promenila njihove navike na internetu. Samo četvrtina ispitanika rekla je da je ozbiljnije pogođena novim pravilima. Istovremeno, među onima koji su zaista izgubili pristup mrežama, više od polovine navelo je da sada mnogo teže dolazi do vesti i informacija, što je otvorilo pitanje dugoročnog uticaja zabrane na građansko i političko angažovanje mladih.
Generaciju odraslu u digitalnom okruženju teško je zaustaviti
Australijsko iskustvo zato sve češće služi kao upozorenje drugim zemljama koje razmatraju slične mere. Iako je vlada uspela da ugasi ili ograniči milione naloga, pokazalo se da tehnička rešenja za proveru uzrasta imaju ozbiljna ograničenja, dok su deca često korak ispred regulatora.
Najvažnija lekcija iz Australije možda nije da zabrane ne funkcionišu, već da digitalno pismeni tinejdžeri veoma brzo pronađu alternativne puteve. Umesto da nestanu sa interneta, oni su se jednostavno preselili na druge platforme, pronašli tehnička zaobilaženja ili naučili kako da prevare sisteme za proveru godina. Rezultat je da je najveći eksperiment kao što je zabrana društvenih mreža za mlađe od 16 godina na svetu pokazao koliko je teško kontrolisati ponašanje generacije koja je odrasla u digitalnom okruženju.
