Leopold Ašenbrener, osnivač hedž fonda Situational Awareness, bio je jedan od najvećih „vernika“ u mogućnosti veštačke inteligencije. Imao je velike snove, ali su oni propali nakon nekoliko rizičnih poteza koje je napravio. A ti snovi, bili su baš veliki…
Dodajte Trender.media kao preferirani izvor i vidite naše vesti na vrhu Google pretrage.
Dodaj kao preferirani izvorPrema novom tekstu The Wall Street Journala, ovaj 24-godišnji bivši zaposleni u OpenAI-ju želeo je da, nakon što se obogati zahvaljujući AI-ju, kupi čitave delove svemira. Konkretno, čitave galaksije zvezda i planeta poput naše Mlečne staze ili susedne Andromede.
O tome je, kako se navodi, godinama potpuno nepozvan pričao ljudima na večerama u San Francisku. Ašenbrener je svoju ideju objašnjavao time da će napredak veštačke inteligencije uskoro omogućiti čovečanstvu da otključa neograničene resurse i kolonizuje udaljene planete. Nakon toga, osvajanje delova svemira bilo bi samo sitnica.
U njegovom umu, to je bila toliko ozbiljna i izvesna mogućnost da je govorio da planira da štedi novac kako bi u budućnosti mogao da kupi galaksije. Navodno je čak obećao da će jednu galaksiju kupiti svojoj supruzi, Avital Balvit, šefici osoblja u Anthropicu.
A zvali su ga AI Nostradamus
Međutim, šanse da Ašenbrener postane jedan od bogatih ljudi koji bi mogli da priušte kupovinu galaksije sada deluju podjednako udaljeno kao i mogućnost da čovečanstvo za njegovog života zaista osvoji neku od njih.
Situational Awareness, AI hedž fond koji je osnovao, prošlog meseca je gotovo implodirao nakon što je izgubio više od dve trećine svoje vrednosti. Njegove katastrofalne, potpuno usmerene opklade na AI propale su tokom masovne rasprodaje tehnoloških akcija, izbrisavši milijarde dolara u kolapsu koji je bio toliko katastrofalan da je pokrenuo istragu Komisije za hartije od vrednosti i berzu (SEC).
Ašenbrener pre pokretanja Situational Awarenessa nije imao iskustva u upravljanju novcem, ali to nije sprečilo ljude da ga nazivaju „AI Nostradamus“. Njegova predviđanja uglavnom su se svodila na propovedanje već ubeđenim vernicima AI-ja, a njegova vera u ovu tehnologiju očigledno ga je navela da na Volstritu potpuno odbaci oprez.
Kako je Ašenbrener propao
Njegov fond je koristio pozajmljeni novac, odnosno leveridž, za kupovinu akcija AI kompanija, što je bio rizičan potez. Korišćenje leveridža može povećati prinose kada vrednost imovine raste, ali istovremeno donosi još veće gubitke kada tržište krene nizbrdo. Ašenbrener je takođe ulagao novac u klađenje na pad vrednosti softverskih kompanija, za koje su investitori nekada verovali da će ih AI alati učiniti zastarelim. Međutim, kompanije poput Adobe-a nastavile su da rastu, dok su njegove veličanstvene tehnološke opklade strmoglavo pale.
Kako bi sprečio potpunu imploziju fonda, Ašenbrener je bio primoran da većinu njegove imovine proda investicionoj kompaniji Citadel, u transakciji koja je bila „jedna od najvećih i najiznenadnijih trgovina akcijama u istoriji Volstrita“, izvestio je Financial Times.
Koliko god Ašenbrenerova uverenja delovala neverovatno, on nije usamljen. Najbogatiji čovek na svetu, Ilon Mask, želi da izgradi „svesno Sunce“ pomoću orbitalnih AI data centara i veruje da ćemo u bliskoj budućnosti zaista kolonizovati Mars. Čak i mnogi ljudi iz Silicijumske doline veruju da pomoću veštačke inteligencije grade novog boga.
