Gotovo je nemoguće govoriti o prirodi na televiziji, a da se ne pomene Ser Dejvid Atenborou. Tokom više od sedam decenija karijere, postao je glas planete. Postao je čovek koji je milione naučio kako izgleda život u džunglama, okeanima, pustinjama i na mestima do kojih većina nikada neće stići.
Njegove dokumentarne serije promenile su način na koji gledamo životinje i prirodu. I to ne kao daleke prizore, već kao svet koji nestaje pred našim očima. Od prvih snimaka u crno-beloj tehnici do spektakularnih HD i 4K kadrova, Atenborou je ostao isti – radoznao, smiren i fasciniran svetom oko sebe.
Danas, kada ovog 8. maja puni tačno 100 godina, više nije samo narator prirode, već i jedan od najglasnijih upozoravajućih glasova o klimatskim promenama i uništavanju planete. A možda je baš zato i dalje toliko važan, jer nas podseća da priroda nije sadržaj za gledanje, već nešto bez čega ne možemo da živimo.
BBC je nedavno izdvojio devet fascinantnih načina na koje je Dejvid Atenborou oblikovao televiziju.
1954 – Priroda za mase
Ser Dejvid Atenborou pridružio se BBC-ju kao pripravnik 1952. godine, iako je do tada pogledao samo jednu televizijsku emisiju.
Njegovu ranu karijeru obeležila je debatna emisija Animal, Vegetable, Mineral?, ali uporni 28-godišnjak želeo je nove načine pravljenja filmova i život van televizijskog studija. Rezultat je bila hit-serija Zoo Quest, koja je prvi put spojila studijsko vođenje uživo i snimke sa terena. U dnevne sobe gledalaca donela je retke životinje, uključujući šimpanze, pitone i rajske ptice i dokazala da emisije o prirodi mogu privući masovnu publiku.
1965 – Civilizacija u boji!
Ne možemo pripisati zapadnu civilizaciju Atenborouu, ali možemo mu odati priznanje za jedno od njenih najvećih dostignuća, televiziju u boji.
Kao direktor BBC Two kanala, nadgledao je prva emitovanja u boji u Evropi, požurivši da pretekne nemačke konkurente za tri nedelje. Potom je naručio hvaljenu seriju Civilisation, koju je napisao i vodio istoričar umetnosti Kenet Klark. Ubrzo je usledila i The Ascent of Man, koju je vodio naučnik-humanista Džejkob Bronovski. Ove serije otvorile su novu eru televizijskih dokumentaraca, prikazujući istoriju, kulturu i nauku na dotad neviđen način.
1969 – Leteći cirkus Montija Pajtona
Do tada već direktor programa BBC-ja, Atenborou je nastavio da menja televiziju, ovog puta kroz komediju.
Naručio je kultnu humorističku emisiju Leteći cirkus Montija Pajtona, koja je postala globalni fenomen i inspirisala generacije komičara širom sveta. U Britaniji je Monti Pajton postao deo nacionalnog kulturnog identiteta.
1975 – Povratak prirodi
Mnogo pre nego što je Bear Grylls spavao u lešu kamile, Atenborou je prolazio kroz neistražene divljine kako bi snimao neka od najudaljenijih plemena na svetu.
Oslobođen administrativne uloge u BBC-ju, vratio se istraživanju prirode. Snimao je emisije o plemenima toliko izolovanim da se verovalo kako pre njegovog dolaska nikada nisu imala kontakt sa Evropljanima. Potpuno se uživljavao u njihove kulture, snimajući na Solomonskim Ostrvima odeven samo u tradicionalnu tkaninu oko struka. Pokazujući nam načine života potpuno drugačije od naših, pomogao nam je da razumemo i raznolikost i univerzalnost ljudskog iskustva.
1979 – „Izmišljanje“ epskih dokumentaraca
Danas nezaobilazan deo britanske televizije, Atenborou je pomogao da nastane moderan dokumentarac o prirodi.
Krajem sedamdesetih inspirisao se serijama poput Civilisation i The Ascent of Man i krenuo na put oko sveta kako bi predstavio čuda prirode. Dokumentarac takvih razmera i ambicije nikada ranije nije bio snimljen. Rezultat je bila serija Life on Earth (Život na zemlji), televizijski spektakl koji je uz revolucionarne kamere i fotografiju prikazao životinje u njihovim prirodnim staništima. Procene govore da je seriju gledalo oko 500 miliona ljudi širom sveta.
1994 – Ruža pod drugim imenom…
Tokom snimanja serije The Private Life of Plants, Atenborou je primetio da najveća cvetna biljka na svetu ima prilično provokativno ime -Amorphophallus Titanum.
U svom scenariju dao joj je drugo ime, „titan arum“, i tako praktično stvorio njen uobičajeni naziv. Ali nisu samo biljke dobijale imena zahvaljujući njemu. Mnoge vrste nazvane su po Atenborouu, uključujući jednu vrstu bube, retku biljku iz Brekon Bikonsa i dinosaurusa dugog vrata nazvanog Atenborosaurus.
2001 – Vaš prvi pogled
Bez ambicije i upornosti Atenboroua i njegovih saradnika, milioni ljudi možda nikada ne bi videli neka od najređih stvorenja na planeti.
Još od Zoo Quest-a pedesetih godina, kada je prvi put snimio čuvenog Komodo zmaja, cilj mu je bio da približi nepoznati svet publici. A 2001. godine serija The Blue Planet (Plava planeta) otvorila je vrata dubokom okeanu. Milioni gledalaca prvi put su videli neka neobična morska bića, uključujući dlakavu ribu udicašicu i „Dambo“ hobotnicu.
2015 – Pomeranje granica
Od televizije u boji do 3D tehnologije, Atenborou je oduvek bio među pionirima televizijskih inovacija.
Godine 2015. zaronio je više od 300 metara duboko uz obalu Australije kako bi snimio do tada neistražene delove Velikog koralnog grebena, oborivši rekord za najdublji zaron na toj lokaciji. Sarađivao je i sa Muzejom prirodnjačke istorije na projektu virtuelne realnosti, dok su serije poput Planet Earth II i Wild Isles snimane u Ultra HD rezoluciji.
2015 – Spašavanje sveta
Atenborou je često govorio da nije počeo da pravi emisije kako bi spasavao prirodu, već je jednostavno voleo da posmatra svet oko sebe.
Ali vremenom je postao svestan da su životinje i staništa koje snima pod ozbiljnom pretnjom. Snimao je dokumentarce koji se direktno bave ekološkim problemima, ali je više voleo suptilniji pristup. Taj pristup je da kroz lepotu prirode inspiriše ljude da je sačuvaju. Među njegovim velikim poštovaocima bio je i Barak Obama, sa kojim je razgovarao o klimatskim promenama. Malo ko je učinio više da milioni ljudi razumeju i zavole svet prirode oko sebe.
