Predviđanja „o kraju sveta“ uglavnom su karakteristična za različite proroke. Međutim, kada se u jednačinu ubace i neka naučna mišljenja, pogotovo kada se ona poklope sa mišljenjima od pre trista godina, to malo izaziva jezu.
Jedan Nobelovac je ovih dana u centru pažnje zbog svojih izjava o kraju čovečanstva. Ono što je zanimljivo je da se godina kada se ljudima predviđa kraj, poklapa sa sličnim predviđanjem velikog naučnika pre 300 godina.
Teorijski fizičar Dejvid Gros, koji je pre 22 godine podelio Nobelovu nagradu sa Frenkom Vilčekom i Hju Dejvidom Pulicerom, govorio je za Live Science o vrlo realnoj nuklearnoj pretnji sa kojom se suočavamo svakodnevno, ali i o razvoju veštačke inteligencije.
Po njegovom mišljenju, male su šanse da čovečanstvo preživi posle 2060. godine.
„Čak i nakon završetka Hladnog rata, kada su postojali sporazumi o kontroli nuklearnog naoružanja, koji su danas u međuvremenu nestali, procene su govorile da postoji jedan odsto šanse za nuklearni rat svake godine“, upozorio je Gros.
„Mislim da je realnije da je ta verovatnoća bliža dva odsto. To znači da svake godine imamo šansu jedan prema 50. U tom slučaju, očekivani ‘životni vek’ čovečanstva bio bi oko 35 godina.“
Matematički modeli
Ova procena zasniva se na matematičkim modelima sličnim onima koji se koriste za izračunavanje poluraspada radioaktivnih materijala.
Gros smatra da se situacija dodatno pogoršala u poslednje tri decenije, ukazujući na rastuće tenzije između država poput Indije, Irana i Pakistana, kao i Rusije i Ukrajine. Takođe je naglasio da u poslednjih deset godina praktično nije bilo novih sporazuma o nuklearnom naoružanju.
„Danas postoji devet nuklearnih sila“, rekao je. „Čak i tri su beskonačno komplikovanije od dve.“
Ipak, čak i kada bi najveće svetske sile uspele da postignu trajni mir, to ne bi zaustavilo razvoj veštačke inteligencije.
„Međunarodni sporazumi i norme se raspadaju. Oružje postaje sve opasnije. Automatizacija, a možda uskoro i veštačka inteligencija, preuzeće kontrolu nad tim sistemima. Biće veoma teško odupreti se tome da AI donosi odluke, jer reaguje mnogo brže od ljudi“, upozorio je.
Opstanak čovečanstva
Na pitanje o budućnosti, Gros priznaje da ga poslednjih godina najviše zaokuplja jedno pitanje. To pitanje nije razvoj nauke, već opstanak čovečanstva.
Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da veštačka inteligencija ponekad „halucinira“, odnosno generiše netačne ili izmišljene odgovore.
Ipak, uprkos mračnim prognozama, Gros podseća da su čovečanstvo u prošlosti već uspevalo da odgovori na globalne pretnje zahvaljujući naučnim upozorenjima i javnoj svesti, kao u slučaju klimatskih promena.
„Mi smo ih stvorili, možemo ih i zaustaviti“, zaključio je, misleći na nuklearno oružje.
Njutn: 2060. ne kao kraj sveta, već novi početak
Interesantno je da je 2060. godina bila u glavi jednog velikog naučnika pre više od 300 godina. Isak Njutn jedan je od najpoznatijih naučnika u istoriji, a nakon njegove smrti 1727. godine pronađeni su brojni zapisi u kojima je, između ostalog, zapisivao recepte za „kamen mudrosti“. Najpoznatije od svega, međutim, jeste to što je Njutn pokušao da primeni matematičku logiku na biblijske stihove, što ga je navelo da zaključi kako bi svet mogao da se završi 2060. godine.
Njutn je verovao kako 2060. godina označava povratak Hrista. Ali nije predviđao apokalipsu u vidu potpunog uništenja sveta, već početak nove božanske ere.
Kako se dalje objašnjava, Njutn je očekivao događaje poput ratova, gladi i bolesti, ali ne kao konačni kraj, već kao uvod u veliku transformaciju sveta. Prema njegovom viđenju, to bi bio „kraj sveta kakav poznajemo“, pad simboličnog Vavilona i uspostavljanje kraljevstva pravednih na Zemlji, uz drugi dolazak Hrista i hiljadugodišnji period mira.
Ovakva verovanja spadaju u ono što se naziva milenarizam, ideja da nakon velikih potresa dolazi do fundamentalne promene društva.
