Njujork zabranjuje AI u školama: „Deci su potrebni učitelji, a ne veštačka inteligencija“

Dok tehnološka industrija pokušava da ubedi svet da je veštačka inteligencija budućnost obrazovanja, Njujork je odlučio da napravi korak u suprotnom smeru. Grad je uveo jednogodišnji moratorijum na korišćenje AI u školama sve do početka srednje škole, uz dodatna ograničenja za korišćenje tehnologije.

Gradonačelnik Njujorka Zohran Mamdani objavio je novu politiku, nazvavši je „najobuhvatnijom te vrste u celoj zemlji“.

„Tehnološka industrija želi da verujemo da AI u ranom obrazovanju nije samo neizbežan, već i neophodan“, rekao je Mamdani na konferenciji za novinare. „Mi to ne vidimo tako. Još nisam video nijednu studiju koja pokazuje da je AI koristan za učenike osnovnih i srednjih škola, osim, naravno, istraživanja koja finansiraju upravo kompanije koje od toga imaju korist.“

Ukidanje 38 AI funkcija

Prema novim pravilima, školski sistem će „u potpunosti ukinuti ili onemogućiti“ više od 38 AI funkcija koje su ranije bile dozvoljene u različitim obrazovnim programima, ali ne ispunjavaju nove standarde. Među njima je i AI asistent za čitanje Amira.

Najmlađi učenici, počev od dece u programu 2-K, odnosno besplatnom obrazovanju i dnevnom boravku za dvogodišnjake, neće koristiti AI u nastavi sve dok ne krenu u srednju školu.

Ni tada veštačka inteligencija neće dobiti odvezane ruke. Srednjoškolci će imati ograničenu nastavu iz „AI pismenosti“, kako bi se pripremili za ono što Mamdani naziva „svetom preplavljenim veštačkom inteligencijom“.

Izuzeci će postojati za učenike sa poteškoćama u učenju i one koji još uče engleski jezik. Ograničenja se takođe ne odnose na određene odobrene obrazovne programe, poput elektronskih knjiga i softvera za programiranje.

Njujork ograničava i vreme pred ekranom

AI, međutim, nije jedina tehnologija koja se našla na nišanu novih pravila. Njujork uvodi i stroga ograničenja vremena provedenog pred ekranima. Za učenike od trećeg do petog razreda preporučuje se najviše 30 minuta korišćenja uređaja dnevno, dok je za učenike viših razreda osnovne škole granica 45 minuta.

Odluka dolazi posle meseci žestoke političke rasprave o ulozi AI u obrazovanju. Dok se američki univerziteti suočavaju sa sve većim brojem slučajeva varanja uz pomoć AI, istraživanja upozoravaju i da preterano oslanjanje na ovu tehnologiju može da naruši kritičko razmišljanje i druge kognitivne sposobnosti.

U Njujorku je rasprava kulminirala u aprilu, kada su roditelji, nastavnici i srednjoškolci protestovali zbog plana za otvaranje srednje škole u Menhetnu usmerene na veštačku inteligenciju. Plan je ubrzo povučen, ali je protest dodatno pojačao pritisak na Mamdanija da uvede moratorijum.

Neki aktivisti, međutim, smatraju da je gradonačelnik trebalo da ode još dalje. Keli Klensi, osnivačica organizacije Parents for AI Caution i članica Koalicije za moratorijum na AI, zalagala se za privremenu zabranu AI u svim razredima. Pojedini raniji predlozi tražili su i da moratorijum traje najmanje dve godine.

„Činjenica da ova politika uopšte postoji rezultat je ogromnog rada roditelja širom grada koji su se usprotivili preteranom prodoru AI u učionice njihove dece“, rekla je Klensi za The New York Times.

Više od 600.00 učenika u programu

Odluka Njujorka biće pažljivo praćena širom SAD. Sistem javnih škola u ovom gradu najveći je u zemlji, a nova pravila odnose se na više od 600.000 učenika.

Zato je ovo, na neki način, veliki eksperiment: šta se dešava kada decu pokušate da „detoksikujete“ od veštačke inteligencije i vratite ih učenju bez stalnog oslanjanja na algoritme?

Ipak, taj eksperiment je mali u poređenju sa mnogo većim koji tehnološke kompanije već sprovode, onim u kojem se AI gotovo bez ograničenja uvodi u obrazovanje.

„Deci su potrebni njihovi učitelji i ljudska povezanost da bi učila i odrastala“, rekao je Mamdani. „Moraju da razvijaju veštine zajedno sa svojim vršnjacima, grade odnose sa nastavnicima i sami se suočavaju sa teškim problemima.“