UN: Dotakli smo „klimatski pod“, svet mora da se suoči sa „neizbežnošću“ prekoračenja zagrevanja od 1,5°C

Ako ste mislili da imamo vremena do 2050. da rešimo klimatske promene, Ujedinjene nacije imaju prilično lošu vest. Granica od 1,5 stepeni Celzijusa, oko koje se godinama vrte klimatske prognoze i strategije za smanjenje emisija, sve manje izgleda kao cilj koji možemo jednostavno da zadržimo.

Prema novom izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), svet mora da se suoči sa „neizbežnošću“ prekoračenja zagrevanja od 1,5°C u odnosu na predindustrijski period.

A to nije samo još jedan broj u beskonačnom nizu klimatskih statistika.

„Ograničavanje prekoračenja“

Granica od 1,5°C dugo se povezuje sa nizom potencijalnih klimatskih tačaka preokreta, nakon kojih bi planeta mogla da uđe u procese sa nepovratnim posledicama. Među njima su urušavanje velikih sistema okeanskih struja, naglo otapanje permafrosta u severnim predelima i kolaps tropskih koralnih grebena.

Novi dokument UN-a, objavljen nakon najtoplijeg leta zabeleženog u istoriji, nosi prilično sumoran naziv „Ograničavanje prekoračenja“ i bavi se posledicama činjenice da ćemo, po svemu sudeći, preći granicu od 1,5°C. Istovremeno, autori navode korake koji bi mogli da spreče da situacija postane još gora.

Većina naučnika smatra da se trenutno nalazimo oko 1,4°C zagrevanja. Međutim, čak i u najboljem mogućem scenariju, u kojem se sprovedu sve klimatske obaveze i politike koje su države do sada najavile, očekuje se da će zagrevanje dostići najmanje 1,8°C.

Ako nastavimo sadašnjim putem, situacija postaje još ozbiljnija. Prema izveštaju, svet bi do 2100. godine mogao da dostigne zagrevanje od čak 2,6°C.

To nije unapred određena budućnost. Ali prozor za izbegavanje takvog scenarija postaje sve uži.

Klimatski pod

UN zato situaciju više ne opisuje samo kroz pitanje kako da „zadržimo“ zagrevanje ispod 1,5°C. Ta granica sve više postaje novi klimatski pod, a ne plafon koji nikako ne smemo da probijemo.

Kako bi se zagrevanje dugoročno vratilo na 1,5°C, svet bi, prema autorima izveštaja, u drugoj polovini ovog veka morao da dostigne održive globalne neto negativne emisije CO₂, uz potencijalno dodatno smanjenje emisija drugih gasova sa efektom staklene bašte.

Drugim rečima, nije dovoljno samo usporiti rast emisija. U jednom trenutku moraćemo da počnemo da uklanjamo više CO₂ iz atmosfere nego što ga ispuštamo.

A odluke koje budemo donosili tokom ove decenije mogle bi da odluče da li će takav povratak uopšte biti moguć.

„Odluke donete tokom ove decenije odrediće da li će ostati održive mogućnosti da se zagrevanje postepeno vrati na 1,5 stepeni Celzijusa“, navode autori izveštaja.

„Budimo veoma jasni, cilj od 1,5 stepeni i dalje je cilj“

Inger Andersen, izvršna direktorka Programa UN za životnu sredinu, poručuje da cilj od 1,5°C i dalje nije napušten.

„Budimo veoma jasni, cilj od 1,5 stepeni i dalje je cilj“, rekla je Andersen.

Ali pristup sada mora da bude drugačiji.

„Sada mu moramo pristupati odozgo“, objasnila je. „Svaka desetina stepena koju uspemo da izbegnemo i dalje znači manje štete.“

Dakle, čak i ako 1,5°C više ne uspemo da zadržimo kao gornju granicu, borba nije izgubljena. Razlika između 1,6, 1,8, 2 ili 2,6 stepeni nije samo stvar statistike.

Svaka dodatna desetina stepena znači drugačiju planetu.