Nekada je važilo pravilo da naučnici ostaju u laboratorijama, a biznis prepuštaju drugima. Danas je ta granica gotovo izbrisana. Još od druge polovine 20. veka, kada su istraživači počeli da komercijalizuju svoja otkrića u oblastima poput biotehnologije i računarstva, nauka je sve češće postajala odskočna daska za unosne startape.
Od univerzitetskih kampusa do globalnih tržišta, put kojim su prošli pioniri poput osnivača Genentech ili kasnije Ilona Mask i Sergeja Brina pokazuje kako se znanje iz laboratorije pretvara u milijarde. Danas naučnici ne samo da objavljuju radove, oni grade kompanije, menjaju industrije i sve češće postaju nova lica globalnog biznisa.
Srbija ima znanje i ideje, ali zaostaje
Ništa drugačije nije ni u Srbiji. Kako je rečeno na panel koji je organizovan u okviru projekta „Empower Innovation“ nauka u Srbiji sve više izlazi iz laboratorija i ulazi u biznis. Ali u poređenju sa Evropskom unijom, Srbija i dalje zaostaje.
Kako je rečeno, Srbija ima znanje i ideje, ali i ljude koji mogu da te ideje sprovedu u delo. Ono što još nedostaje je sistemska podrška i jasniji okvir za razvoj spin-off kompanija.
Kako premostiti jaz između nauke i tržišta bila je centralna tema panela o spin-off i spin-out kompanijama.
Razlika između ova dva modela je u tome što spin-off firme nastaju iz postojećih kompanija, dok spin-out kompanije proističu iz univerziteta ili istraživačkih instituta, zasnovane na novim tehnologijama i inovacijama.
Istraživačima nije lako da svoje znanje pretvore u tržišnu vrednost
U trenutku kada deo IT sektora beleži otpuštanja, inovacione kompanije idu u suprotnom smeru, zapošljavaju.
„Kod nas se otvaraju nova radna mesta zbog EU projekata na kojim radimo. To je ogromna prilika za mlade, studenti mogu odmah da rade na realnim rešenjima“, rekao je kaže Goran Stojanović sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, osnivač kompanije Strentex.
On naglašava da je mnogo izazova, ali je jedan ključni.
„Istraživačima nije lako da svoje znanje pretvore u tržišnu vrednost. Ni meni nije bilo, ne znam da naplatim kola, a kamoli uslugu. Zato je moj savet: naplatite znanje“, rekao je Stojanović.
Put od naučne ideje do kompanije retko je linearan, objašnjava Nataša Golić, osnivačica kompanije DiaSolution, sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i dodaje:- Kroz StarTech projekat razvili smo šest proizvoda, ali zbog tehničkih razloga Institut nije mogao biti vlasnik, pa smo morali osnovati novu firmu. Institut nije suvlasnik te firme, ali smo povezani licencnim ugovorima, pa se deo prihoda vraća nazad institutu.
Za uspešan izlazak na tržište ključna su i međunarodna partnerstva.
„Shvatili smo da moramo dodatno da unapredimo proizvod, pa smo se povezali sa institutom iz Francuske. Takve saradnje su često presudne za komercijalizaciju“, istikao je na panelu Dejan Lazić sa Biološkog fakulteta u Beogradu, osnivač kompanije BioCombat.
