Ako vam se čini da vas savremeni život iscrpljuje više nego ikada, možda problem nije samo u vama. Novo istraživanje sugeriše da ljudski mozak jednostavno nije evoluirao da se nosi sa složenošću modernog društva, neprekidnim informacijama i stalnim društvenim poređenjem.
Zapratite nas na Google-u za više vesti kao što je ova
Zapratite nasU radu objavljenom u naučnom časopisu Behavioral Sciences, istraživači navode da su stres, usamljenost i anksioznost delom posledica takozvanog „evolucionog nesklada“. To je situacija u kojoj se ljudski mozak razvio za potpuno drugačije okruženje od onog u kojem danas živimo.
Ljudi su, objašnjavaju autori, evoluirali u malim, blisko povezanim zajednicama u kojima je bilo presudno razumeti emocije i ponašanje ograničenog broja ljudi. Danas, međutim, živimo u velikim gradovima, okruženi smo hiljadama ljudi i svakodnevno smo povezani sa stotinama ili čak hiljadama kontakata putem interneta i društvenih mreža.
Društvene mreže, ljudski mozak i dodatni pritisak
Društvene mreže dodatno pojačavaju taj pritisak jer nas neprestano izlažu životima drugih ljudi, stvarajući osećaj da stalno moramo da se upoređujemo sa njima.
„Takmičenje nije nova pojava, ali savremeni život čini da ono deluje neprekidno“, izjavio je autor studije Džozef Jong, predavač na Univerzitetu Džejms Kuk u Singapuru. Kako objašnjava, evoluciona perspektiva može da objasni zašto ljudi tako snažno reaguju na poređenja i strah da zaostaju za drugima, čak i kada ti signali dolaze od potpunih nepoznatih ljudi ili sa ekrana.
Istraživači ističu da dodatni problem predstavlja količina informacija kojima smo svakodnevno izloženi. Dok su ljudi u prošlosti znali uglavnom šta se dešava u njihovoj neposrednoj okolini, danas svakodnevno prate vesti o ratovima, ekonomskim krizama, prirodnim katastrofama i političkim sukobima širom sveta.
Takav neprekidni priliv negativnih informacija može dodatno da optereti mozak koji nije evoluirao da obrađuje toliko događaja istovremeno.
Stres, usamljenost, anksioznost
Autori naglašavaju da njihova studija ne donosi nove eksperimentalne podatke, već predstavlja pregled postojećih naučnih istraživanja. Ipak, smatraju da bi ovakav pristup mogao da promeni način na koji posmatramo mentalno zdravlje.
Umesto da stres, usamljenost i anksioznost posmatramo isključivo kao lični problem ili nedostatak otpornosti, trebalo bi razmišljati i o tome kako su savremeni gradovi, radna okruženja i digitalne platforme oblikovani.
„Stres, usamljenost i anksioznost često se tretiraju kao lični ili životni problemi“, rekla je koautorka studije Sara Čan sa Singapurskog univerziteta za tehnologiju i dizajn. „Ali oni mogu biti i posledica nesklada između okruženja u kojem danas živimo i uslova za koje su evoluirali naš um i telo. Zato ne bi trebalo da razmišljamo samo o otpornosti pojedinca, već i o tome kako projektujemo gradove i zajednice u kojima živimo.“
