Internet je nekada imao jednostavan „dogovor“. Mediji proizvode sadržaj, ljudi klikću, oglasi plaćaju račune, a Google usmerava saobraćaj. Nije bio savršen sistem, ali je funkcionisao.
Onda je stigla veštačka inteligencija i odlučila da preskoči jedan korak. Zašto bi ljudi čitali tekstove kada mogu da dobiju sažetak? Zašto bi kliknuli na izvor kada chatbot već ima odgovor? I tako je nastao možda najveći paradoks AI ere. Tehnologija koja je trenirana na milijardama članaka sada polako potkopava industriju koja ih proizvodi.
Za nezavisne medije to nije samo nova tehnološka promena. To je pitanje opstanka.
Prelazak sa štampe na internet već je ozbiljno uzdrmao medijsku industriju. Prihodi od oglasa su se rasuli između Google-a, Mete i drugih digitalnih platformi, dok su izdavači godinama pokušavali da prate promene algoritama i pronađu održiv poslovni model.
Ali dolazak generativne veštačke inteligencije otvorio je potpuno novu fazu krize.
Poseta sajtovima u drastičnom padu
Prema podacima koje je prikupio Axios, posećenost 100 najvećih informativnih sajtova drastično je pala tokom poslednjih godina. Sa više od 70 miliona mesečnih poseta u julu 2024. godine, broj je do jula 2026. pao na nešto više od 47 miliona.
Godina 2024. bila je prelomna. Tada je Google počeo da prikazuje AI sažetke na vrhu rezultata pretrage, gurajući medijske sajtove niže na listi. Pošto Google praktično kontroliše tržište internet pretrage, taj potez je mnogim izdavačima smanjio priliv čitalaca.
Iste godine Meta je predstavila sopstvenog AI asistenta, dodatno zadržavajući korisnike unutar svojih platformi. Umesto odlaska na izvor, korisnici sve češće dobijaju kratke odgovore koje generišu chatbotovi i koji, pritom, ponekad sadrže greške ili netačne informacije.
Posledice su već vidljive. Direktna posećenost vodećim medijima opala je za oko 25 odsto u samo dve godine, dok veliki deo korisnika više ni ne otvara internet stranice, što direktno utiče na prihode od oglasa i pretplata.
Da li je ovo novinar ili generisan sadržaj?
AI kompanije pokušavaju da ponude novu vrstu saobraćaja kroz partnerstva sa medijima, ali broj klikova koje chatbotovi šalju na sajtove meri se stotinama hiljada. Nekada su klasične pretrage donosile desetine miliona poseta.
Istovremeno, dok se tradicionalni mediji bore za opstanak, pojavljuju se novi igrači. Kompanije kupuju ugašene medijske brendove i pretvaraju ih u fabrike sadržaja koje proizvode tekstove uz pomoć veštačke inteligencije.
To stvara novi problem. Prosečnom čitaocu postaje sve teže da razlikuje novinarski rad od automatski proizvedenog sadržaja.
AI tako ne menja samo medijsku industriju. Menja i samu strukturu interneta.
Šta je budućnost?
Ako se trenutni trend nastavi, budućnost bi mogla da izgleda na lsedeći način. Internet preplavljen SEO tekstovima koje pišu mašine, dok ozbiljno novinarstvo, koje zahteva vreme, novac i ljude, postaje sve ređe.
A bez kvalitetnih medija ostaje jedno neugodno pitanje, a to je ko će proizvoditi informacije od kojih će buduće veštačke inteligencije učiti?
