Nekada je istraživanje za školski ili fakultetski rad podrazumevalo sate provedene u bibliotekama, pretraživanje knjiga, pažljivo proveravanje izvora i povezivanje informacija u smislenu celinu. Taj proces nije razvijao samo znanje, već i jednu osobinu koja danas postaje sve ređa, a to je strpljenje.
Sa usponom veštačke inteligencije, taj „trening“ polako nestaje. Alati poput ChatGPT-a danas mogu da pišu seminarske radove, sastavljaju poslovne mejlove, planiraju putovanja, pripremaju propovedi, analiziraju dokumente ili obavljaju istraživanja za nekoliko sekundi. Dok stručnjaci već upozoravaju da takvi alati mogu da oslabe kritičko razmišljanje, pojedini filozofi i istraživači upozoravaju na još jednu posledicu: gubitak sposobnosti da čekamo, piše The Conversation.
Šta predstavlja strpljenje?
Strpljenje se najjednostavnije može opisati kao sposobnost da mirno reagujemo kada je za ostvarenje cilja potrebno više vremena nego što bismo želeli. Bilo da stojimo u saobraćajnoj gužvi, čekamo u redu ili pokušavamo da pronađemo potrebne informacije za istraživanje, strpljenje nam omogućava da izbegnemo frustraciju i bes.
Brojna istraživanja povezuju ovu osobinu sa boljim mentalnim zdravljem, kvalitetnijim odnosima sa drugim ljudima, većim osećajem životnog smisla, manjom sklonošću depresiji i većim zadovoljstvom životom.
Međutim, veštačka inteligencija doprinosi stvaranju kulture trenutnog odgovora. Internet i pretraživači već su ubrzali pristup informacijama, ali AI ide korak dalje. Ona korisniku odmah nudi gotov odgovor, često bez potrebe da sam prolazi kroz proces traganja, procenjivanja i povezivanja informacija.
AI koriste i sveštenici
Psiholozi već dugo znaju da se ljudska očekivanja prilagođavaju iskustvu. Ono što je nekada delovalo kao luksuz vrlo brzo postaje standard. Na isti način, korisnici AI alata mogu početi da smatraju trenutne odgovore normalnim, dok će svaki zadatak koji zahteva vreme, trud i koncentraciju delovati nepotrebno spor i zamoran.
Ovakva promena posebno je vidljiva među studentima. Umesto da samostalno analiziraju tekstove i razvijaju argumente, mnogi su u iskušenju da taj posao prepuste veštačkoj inteligenciji, piše The Conversation. Sličan trend primećen je i među verskim službenicima. Istraživanja pokazuju da veliki broj sveštenika i pastora koristi AI za pripremu propovedi, iako je taj posao ranije zahtevao sate proučavanja izvora, tumačenja tekstova i promišljanja njihovog značenja.
Stručnjaci upozoravaju da problem nije samo u tome što AI štedi vreme, već što eliminiše procese kroz koje se razvijaju intelektualna disciplina i strpljenje.
Šta je rešenje?
Ipak, rešenje nije potpuno odbacivanje tehnologije. Jedan od predloga jeste svesno biranje težeg puta kada je to moguće. Umesto oslanjanja na AI sažetke i prečice, korisno je pokušati samostalno doći do odgovora, čak i kada to zahteva više vremena.
Važno je i oblikovati okruženje koje podstiče koncentraciju. Odvajanje vremena za čitanje, pisanje i razmišljanje bez stalnih notifikacija i digitalnih prekida. Obrazovne i druge institucije takođe mogu imati značajnu ulogu tako što će podsticati ljudski intelektualni rad umesto potpune automatizacije.
Strpljenje se, međutim, ne razvija samo kroz učenje i istraživanje. Baštovanstvo, ručni radovi, sport, vežbanje ili usavršavanje bilo koje veštine zahtevaju vreme i upornost. Upravo takve aktivnosti mogu postati svojevrsni protivteg svetu u kojem odgovore dobijamo za nekoliko sekundi.
Paradoksalno, dok veštačka inteligencija svakodnevno štedi vreme, možda nas istovremeno lišava jedne od osobina koje su ljudima vekovima pomagale da uče, stvaraju i donose bolje odluke, sposobnosti da sačekaju.
