Dok tehnološke kompanije masovno ulažu milijarde u razvoj veštačke inteligencije, sve više analitičara upozorava da bi upravo centri američke ekonomije mogli da plate najveću cenu AI revolucije. Novi talas otpuštanja u kompanijama poput Meta pokazuje da automatizacija više ne pogađa samo fabričke radnike, već i programere, finansijske analitičare i menadžere. To su profesije koje su do juče važile za najstabilnije u digitalnoj ekonomiji.
Meta će 20. maja ukinuti oko 8.000 radnih mesta, dok je istovremeno nestalo i oko 6.000 oglasa za posao. Kompanija nije direktno povezala rezove sa AI strategijom, ali se sredstva sve više preusmeravaju upravo ka razvoju veštačke inteligencije. Samo prošlog meseca tehnološki sektor izgubio je 13.000 radnih mesta, a finansijski sektor još 11.000.
Prema istraživanju centra Digital Planet, čak 9,3 miliona poslova u SAD moglo bi biti ugroženo u narednih pet godina, uz potencijalni gubitak prihoda od 757 milijardi dolara godišnje. Najugroženiji su upravo poslovi koji čine okosnicu moderne korporativne ekonomije: programeri, finansijski analitičari i konsultanti za menadžment.
Wired Belt
Autori istraživanja upozoravaju da problem nije samo u broju poslova koji nestaju, već i u geografiji promena. Najveći udar mogao bi da pogodi takozvani “Wired Belt”, tehnološke i obrazovne centre poput Bostona, San Hozea i Raleigh-Durhama, koji danas predstavljaju motore američkog kapitalizma. U tim gradovima očekuje se višestruko veći gubitak prihoda nego u nekadašnjim industrijskim regionima poznatim kao “Rust Belt”.
San Hoze, srce Silicijumske doline, nalazi se na vrhu liste najugroženijih gradova, sa gotovo 10 odsto poslova pod rizikom od automatizacije. Analitičari upozoravaju da bi kompanije mogle da ostanu bez dela potrošačke baze na kojoj počiva njihovo poslovanje. Isti visokoplaćeni stručnjaci koji danas razvijaju AI mogli bi sutra postati tehnološki višak.
AI menja ekonomsku mapu Amerike
Predviđa se i rast političkih i pravnih sukoba oko regulacije AI-ja. Savezne države koje su najizloženije promenama već ubrzano donose zakone o kontroli veštačke inteligencije, dok federalne vlasti pokušavaju da ograniče lokalne regulative. Stručnjaci smatraju da bi narednih godina moglo doći do talasa tužbi i organizovanog otpora visokoobrazovanih radnika koji će se osećati direktno pogođenim.
Ipak, autori studije smatraju da kompanije još imaju vremena da ublaže posledice. Preporučuju preduzećima da pažljivo procene uticaj AI-ja na zaposlenost, ulažu u prekvalifikaciju radnika i razvijaju nove centre poslovanja u gradovima koji su manje izloženi automatizaciji.
Ključna poruka istraživanja jeste da AI neće samo promeniti tržište rada, već i ekonomsku mapu Amerike. Gradovi koji danas deluju kao simboli prosperiteta mogli bi postati najranjivije tačke nove digitalne ekonomije, piše Fortune.
