Posle 133 godine, čuveni američki Univerzitet Prinston ukida jedan od svojih najpoznatijih akademskih običaja, polaganje ispita bez nadzora profesora. Razlog za kraj sistema zasnovanog na studentskoj “časnoj reči” jeste nagli porast varanja uz pomoć veštačke inteligencije.
Kako prenosi Wall Street Journal, univerzitet je ove nedelje doneo odluku da od leta ponovo uvede dežurne profesore i nadzor tokom ispita, nakon što su nastavnici glasali za ukidanje dosadašnjeg sistema časti.
U pismu koje je studentima uputio dekan Majkl Gordin navedeno je da su “značajan broj” profesora i studenata izrazili zabrinutost zbog utiska da je prepisivanje tokom ispita postalo široko rasprostranjeno.
Do sada su studenti na Prinstonu više od jednog veka polagali ispite bez prisustva nadzornika, oslanjajući se na takozvani “honor code”. To je sistem akademske časti koji su svojevremeno sami studenti zahtevali. Novi model podrazumevaće prisustvo profesora tokom ispita, dok će eventualna kršenja pravila i dalje razmatrati studentski odbor za akademsku čestitost.
Nije samo problem na Prinstonu
Problem, međutim, nije ograničen samo na elitne univerzitete. Širom SAD raste zabrinutost zbog upotrebe AI alata poput ChatGPT za varanje na fakultetima, u srednjim školama, pa čak i na pravosudnim ispitima.
„Ako je ispit na laptopu, dovoljno je samo otvoriti drugi prozor. Ako se radi na papiru, studenti koriste telefone ispod klupe ili odlaze do toaleta“, rekla je studentkinja Prinstona Nadija Makuc za WSJ.
Prema istraživanju sprovedenom prošle godine među studentima završnih godina Prinstona, više od 27 odsto ispitanika priznalo je da je koristilo AI modele za varanje, dok je gotovo polovina rekla da zna za kršenje pravila akademske časti.
Odluka Prinstona tako postaje simbol šire krize obrazovnog sistema u eri veštačke inteligencije. Ovo je trenutak u kojem tehnologija menja ne samo način učenja, već i osnovno poverenje na kojem su univerziteti decenijama gradili svoj ugled.
