Sud u istočnom kineskom gradu Hangžou, jednom od glavnih centara za razvoj veštačke inteligencije, presudio je u korist iskusnog tehnološkog radnika čija ga je kompanija zamenila AI sistemom.
Ova odluka već se tumači kao važan signal za zaštitu radničkih prava u trenutku kada centralno kinesko rukovodstvo snažno podstiče industrije da ubrzano usvajaju tehnologije veštačke inteligencije.
Sud u ovom gradu potvrdio je raniju presudu nižeg suda da je otkaz ovom zaposlenom bio nezakonit.
„Razlozi za otkaz koje je navela kompanija ne spadaju u negativne okolnosti poput smanjenja obima poslovanja ili operativnih poteškoća, niti ispunjavaju zakonski uslov da je ‘nemoguće nastaviti radni odnos’“, naveo je sud u obrazloženju.
Disruptivni uticaj AI tehnologije
U središtu slučaja nalazi se pitanje da li kompanija može koristiti zamenu radnika veštačkom inteligencijom kao izgovor za otpuštanje zaposlenih.
Radnik, kojeg sud identifikuje samo prezimenom Žou, radio je u tehnološkoj firmi u provinciji Žejiang kao supervizor za kontrolu kvaliteta. Njegov posao bio je usko povezan sa velikim jezičkim modelima. Radnik je proveravao tačnost odgovora koje AI generiše korisnicima.
Pre nego što mu je posao praktično preuzela veštačka inteligencija, Žou je zarađivao oko 300.000 juana godišnje (oko 43.900 dolara). Kompanija mu je ponudila drugo radno mesto, ali nižeg ranga i sa platom smanjenom za čak 40%. Žou je to odbio, nakon čega je firma raskinula njegov ugovor, pozivajući se na „disruptivni uticaj AI tehnologije“ i smanjenu potrebu za zaposlenima.
On je potom pokrenuo arbitražni postupak tražeći veću odštetu zbog nezakonitog otkaza i dobio spor. Kompanija je zatim pokrenula tužbu 2025. godine, ali je izgubila i pred osnovnim sudom, a sada i u žalbenom postupku.
Sud je takođe ocenio da nije razumno što je alternativna pozicija koju je kompanija ponudila uključivala značajno smanjenje plate.
Automatizacija vs. Radna prava
Advokat iz Žejianga, Vang Ksijang, koji nije bio uključen u ovaj slučaj, izjavio je za državnu agenciju Xinhua da uvođenje AI tehnologije samo po sebi ne opravdava raskid ugovora o radu radi smanjenja troškova.
Ipak, širi kontekst nije jednostavan. Profit kompanija u Kini je pod pritiskom zbog usporavanja ekonomije, a dodatni troškovi povezani sa globalnim krizama podstiču firme da traže načine za racionalizaciju poslovanja, uključujući automatizaciju.
Ovaj slučaj nije usamljen. Slični radni sporovi već se pojavljuju u više kineskih gradova. Prošle godine, radnik u Pekingu koji se bavio mapiranjem podataka takođe je dobio spor nakon što je zamenjen AI-jem i otpušten. Arbitražno telo tada je zaključilo da je prelazak na AI poslovna odluka, a ne nepredvidiva okolnost, te da kompanija ne može prebaciti trošak tehnološke transformacije na zaposlenog.
Odluke poput ove sugerišu da, barem za sada, sudovi u Kini pokušavaju da povuku jasnu liniju. Automatizacija može menjati tržište rada, ali ne sme služiti kao prečica za zaobilaženje radnih prava.
