Kao što je trend u filmskoj industriji, sve je više znakova da će podkasti uskoro možda morati da nose oznaku „vodili ljudi“. Prema podacima koje prenosi Bloomberg, čak 39% novih podkasta danas je „verovatno“ generisano uz pomoć veštačke inteligencije, pokazuju podaci platforme Podcast Index.
Takav razvoj događaja ne iznenađuje mnogo. Alati za pravljenje AI podkasta postali su izuzetno jednostavni i brzi za korišćenje. Uz servise poput NotebookLM moguće je za svega nekoliko minuta napraviti emisiju sa dva AI voditelja koji razgovaraju na osnovu prosleđenih izvora i dokumenata.
Ipak, iako nije neočekivan, ovaj trend za mnoge predstavlja razočaranje. Kritičari tvrde da je još jedan prostor ljudske kreativnosti i autorskog rada preplavljen generičkim AI sadržajem ili kako ga sve češće nazivaju, „podslop“.
Kao primer brzog rasta ove industrije navodi se kompanija Inception Point AI, čija suosnivačica Džanin Rajt kaže da danas proizvode stotine emisija dnevno i upravljaju sa više od 10.000 različitih podkasta. Kompanija promoviše „budućnost pripovedanja“, nudeći čitavu galeriju AI „ličnosti“ spremnih da vode emisije.
AI podkasti kao ozbiljan biznis
Ono što je donedavno zvučalo kao satira, kompanije koje nude „AI talente“ za podkast industriju, danas postaje ozbiljan i rastući biznis. Razlog je jednostavan: ovakav sadržaj je jeftin, brz za proizvodnju i lako se masovno umnožava.
Jedan od najpoznatijih primera uspeha AI podkasta jeste emisija Epstein Files (Epstinovi fajlovi), koju je pokrenuo preduzetnik Adam Levi. Podkast o slučaju Džefrija Epstina generisan je uz pomoć AI-ja iz miliona dokumenata i premašio je dva miliona preuzimanja.
Takvi primeri otvaraju brojna pitanja o etici i pouzdanosti AI sadržaja. Kako veštačka inteligencija bira šta će uključiti, a šta izostaviti? Kako povezuje informacije? I najvažnije, možemo li verovati onome što slušamo?
Tehnički savršeno, ali emocionalno prazno
Ipak, uspeh ovakvih projekata pokazuje da AI podkasti verovatno neće nestati.
Autori i ljubitelji klasičnih podkasta tvrde da upravo ljudski faktor čini razliku. Bez spontanosti, grešaka, improvizacije i autentične energije razgovora, AI voditelji zvuče tehnički savršeno, ali emocionalno prazno. Nakon nekoliko slušanja, mnogi počinju da prepoznaju karakteristične obrasce AI govora, baš kao što danas lako prepoznajemo AI slike ili tekstove.
Kritičari smatraju da AI podkasti funkcionišu po principu proseka. Algoritmi kombinuju ogromne količine postojećeg ljudskog sadržaja i proizvode „bezbednu“, uglačanu verziju razgovora bez pravog karaktera. Nema spontanih skretanja s teme, nema neobičnih ideja, nema stvarne ljudske hemije između sagovornika.
Zato se AI sadržaj sve češće opisuje rečju „slop“, masovno proizveden sadržaj male vrednosti. I dok tehnološke kompanije vide budućnost u automatizovanim audio-emisijama, deo publike i dalje želi da sluša stvarne ljude koji vode stvarne razgovore, navodi TechCrunch.
