Nekoliko restorana u istočnoj Kini počelo je da koristi robote sa veštačkom inteligencijom koji mogu da pripreme čak 100 različitih jela, kako bi smanjili troškove poslovanja, što je izazvalo burne reakcije na društvenim mrežama.
U gradu Hangžou, u provinciji Žejiang, najmanje tri ovakva restorana posluju već mesecima, prenela je lokalna televizija.
Jedan od njih, 24 Jieqi Robot Restaurant, koristi osam robota koji preuzimaju poručivanje hrane, posluživanje, čišćenje i kuvanje. Kako navodi menadžer restorana Cai Haitang, roboti obavljaju oko 60 odsto ukupnog posla u kuhinji.
Pre nego što gosti poruče hranu, roboti obavljaju „AI analizu“: skeniraju lice i jezik mušterija i traže da popune kratak upitnik. Na osnovu toga kreiraju izveštaj o životnim navikama, emocijama i varenju, a zatim preporučuju sezonska jela prilagođena zdravlju korisnika.
Roboti u ovom restoranu mogu da pripreme više od 100 jela, među kojima su tradicionalna kineska jela poput „Three Cup Chicken“, tofu sa ikrom od raka i dinstane svinjske papke. Neki od njih kuvaju i „Pian Er Chuan“, poznatu supu sa rezancima iz Hangdžoua.
Nekada pravio desetine jela, sada nadgleda mašine
Inženjer Žu Kui, koji razvija ove robote-kuvare, objasnio je da sistemi koriste podatke o temperaturi i tehnikama kuvanja profesionalnih kuvara, uključujući pokrete pri prženju i okretanju tiganja.
„Robot-kuvari mogu da standardizuju kvalitet hrane“, rekao je Žu.
Kuvar Deng Ksuhui iz kantine Madayunhe Community Canteen kaže da je ranije tokom najvećih gužvi morao sam da priprema desetine jela dnevno. Danas uglavnom nadgleda dve mašine.
„Sada trošim upola manje energije. Mogu više da se fokusiram na kvalitet sastojaka, osmišljavanje novih jela i organizaciju kuhinje“, rekao je Deng.
Pale cene
Cene obroka su pale nakon uvođenja robota. U pojedinim restoranima mušterije sada za obrok plaćaju između 15 i 18 juana, umesto dosadašnjih 18 do 20 juana.
Prema izveštaju kompanije NCBD, koja prati tržište ugostiteljstva, kineska industrija robota za kuvanje prošle godine vredela je oko 3,8 milijardi juana, odnosno oko 557 miliona dolara. Očekuje se da će tržište do 2030. godine porasti na 12,5 milijardi juana, prenosi South China Morning Post.
„Ljudi u budućnosti više neće imati šta da rade“
I dok neki korisnici interneta ovakve inovacije smatraju zabavnim i praktičnim, drugi upozoravaju na moguće posledice po tržište rada.
„Tužno je što visoka tehnologija oduzima poslove običnim radnicima“, napisao je jedan korisnik društvenih mreža.
Drugi je dodao: „Zašto uopšte praviti decu? Ljudi u budućnosti više neće imati šta da rade.“
Zanimljivo je da je pre nekoliko dana kao glavna priča iz istog grada, Hangžua na istoku Kine, došla i vest da je sud presudio u korist iskusnog tehnološkog radnika čija ga je kompanija zamenila AI sistemom.
