Direktor kompanije OpenAI, koja stoji iza poznatog četbota ChatGPT, smatra se „čovekom od vizije“ ili jednim od AI arhitekata. Međutim, njegova vizija sveta ponekad izgleda strašna. Da li to radi kako bi privukao pažnju na svoju kompaniju ili se radi o njegovim stvarnim viđenjima budućeg sveta, verovatno nikada nećemo saznati. Ali da te vizije izgledaju surovo, izgledaju.
Jedna od njegovih izjava sa samita u Indiji obišla je svet, a ova nova ga tek obilazi. Evo šta je rekao u Indiji.
Nova dolazi sa samita koji je organizovala kompanija BlackRock, a Altman je izneo iznenađujuće jasno viđenje toga kako zamišlja budućnost veštačke inteligencije. Opet, američkim medijima nije jasno da li je rekao ono što je zaista i mislio.
„Vidimo budućnost u kojoj je inteligencija komunalna usluga, poput struje ili vode, i ljudi je kupuju od nas prema potrošnji,“ rekao je Altman.
Altman nije rekao da li će ta usluga da ide uz račun Infostana ili…
Inteligencija po potrošnji: „Previše jeftina da bi se merila“
Altman je dodatno objasnio ideju:
„Jedna od najvažnijih stvari u budućnosti je da inteligenciju, da pozajmim staru frazu, učinimo ‘previše jeftinom da bi se merila’.“
Pozivanje na troškove energije prilično je smela retorička strategija, jer upravo neuspeh da energija ikada postane „previše jeftina da bi se merila“ danas čini ekspanziju veštačke inteligencije velikim problemom za ljude koji žive u blizini data centara, komentariše Gizmodo. Altmanova kompanija i industrija čiji je on postao zaštitno lice doprineli su naglom rastu cena energije širom zemlje, iako sada barem počinju da prihvataju da snose deo tih troškova.
Takođe, opisivanje inteligencije kao „previše jeftine da bi se merila“ ne zvuči isto kao kada se ta fraza koristi za energiju, više podseća na staru izreku: „dobiješ ono što platiš“. Ipak, Altmanova poenta je relativno jednostavna: AI kompanije trenutno prodaju takozvane tokene, jedinice koje modeli koriste za obradu i generisanje teksta. Kako potražnja raste, računarska snaga postaje ograničen resurs, što znači da će kompanije morati ili da povećaju cenu po jedinici ili jednostavno neće moći da zadovolje potražnju.
Vlada da osigura veštačku inteligenciju
Način na koji Altman govori o inteligenciji kao komunalnoj usluzi teško je ne povezati sa ranijim izjavama njega i finansijske direktorke OpenAI-ja, Sare Friar, u kojima su pozivali saveznu vladu da praktično garantuje njihove investicije. Friar je rekla da očekuje neku vrstu federalnog „zaštitnog mehanizma“ koji bi garantovao da kompanija može da finansira svoju ogromnu i brzo rastuću infrastrukturu data centara. Altman je, podseća Gizmodo, u drugom nastupu dodao:
„S obzirom na razmere ekonomskog uticaja koje očekujem od veštačke inteligencije, mislim da će vlada na kraju postati poslednji osiguravač.“
Rukovodioci su kasnije ublažili sugestiju da bi vlada trebalo da ih tretira kao kompanije „prevelike da bi propale“, ali Altman sada ponovo, iako indirektnije, nagoveštava sličnu ideju. Ako je inteligencija zaista zamišljena kao komunalna usluga, implicitno se priznaje da će verovatno morati da bude subvencionisana od strane države, kao što su to i druge javne usluge.
