Izgleda da su AI sistemi konačno došli u fazu razvoja u kojoj im više ne trebaju samo programeri. Sada im trebaju i ljudi koji će da razmišljaju o tome da li je sve ovo uopšte dobra ideja.
U međuvremenu, dok se veštačka inteligencija ubrzano uči da misli kao čovek, čovek sada mora neko njoj da objasni šta je, a šta nije najbolja ideja. A ko je bolji za to od filozofa?
Nekada su filozofi razmišljali o smislu života. Danas ih, izgleda, angažuju da razmišljaju o smislu života, ali za veštačku inteligenciju.
AI filozof
To je uradio nedavno Google DeepMind. Henri Ševlin, profesor na Univerzitetu Kembridž, objavio je na društvenim mrežama da će se od maja pridružiti DeepMindu sa titulom „filozofa“.
On je po struci filozof i obavlja funkciju zamenika direktora Leverhulm centra za budućnost inteligencije. Google planira da sa profesorom Ševlinom istražuje filozofska pitanja poput toga da li veštačka inteligencija može posedovati svest, kakav odnos ljudi i AI treba da imaju, kao i koje su bezbednosne mere potrebne ukoliko se pojavi AI pametniji od ljudi.
Kako se, pored generativne veštačke inteligencije, sve više razvijaju AI agenti, digitalni asistenti i roboti, a ubrzava i razvoj superinteligencije (AGI) koja nadmašuje ljudsku, tehnološke kompanije sve češće zapošljavaju stručnjake iz humanističkih nauka, poput filozofa i antropologa. Postoje ocene da se istraživanja u oblasti AI, koja su ranije bila dominantno usmerena na performanse, sada pomeraju ka pristupu usmerenom na korisnika, uz veći fokus na bezbednost i etiku. Istovremeno, sve su izraženiji napori da se unapred sagleda uticaj AI tehnologije na društvo.
Nije Google prvi
Anthropic, koja promoviše slogan „bezbedan i odgovoran razvoj AI“, sprovodi istraživanja etike veštačke inteligencije pod vođstvom filozofa Ansama Askela. On je ujedno i glavni autor dokumenta „Claude ustav“, koji definiše etičke smernice za AI eru i koji je kompanija objavila ove godine. Prošlog meseca, Anthropic je okupio 15 predstavnika iz religijskih zajednica, akademskog sveta i ekonomije kako bi dobio savete o moralnim i duhovnim standardima za razvoj AI, čime dodatno širi uključivanje spoljnog mišljenja.
OpenAI takođe sprovodi projekat sa antropolozima kako bi analizirao ponašanje korisnika ChatGPT Pro pretplate. Kim Kjong-hun, direktor OpenAI-ja u Koreji, izjavio je da u istraživanju uticaja AI na društvo učestvuju različiti stručnjaci, ne samo inženjeri. Microsoft, sa druge strane, ima poseban sektor „Responsible AI“, koji integriše etičke principe u proizvode i upravljanje, i učestvuje u oblikovanju relevantnih politika i normi.
Rastu pitanja odgovornosti
Ove promene dolaze usled sve većih zabrinutosti zbog negativnih posledica širenja AI tehnologije. Zabeleženi su brojni slučajevi u kojima AI modeli generišu diskriminatorne ili neprimerene sadržaje, kao i kontroverze da interakcija sa AI može imati štetne efekte na korisnike.
Sve više se ukazuje na to da, paralelno sa tehnološkim napretkom, rastu i pitanja odgovornosti. Kako navodi jedan izvor iz AI industrije, veštačka inteligencija ulazi u fazu u kojoj se razmatra kako da se uklopi u postojeće društvo, s obzirom na to da već menja gotovo sve njegove aspekte.
