Više od polovine Evropljana koristi veštačku inteligenciju (AI) u zdravstvene svrhe, iznela je u predstavljenom izveštaju za 2026. godinu grupa ŠTADA, navodeći da Srbija i Rumunija prednjače u tom pogledu, budući da 74 odsto njihovih građana koristi AI alat za zdravstvena pitanja.
U okviru zdravstvenog izveštaja ŠTADA za 2026. godinu, tokom februara i marta ispitano je oko 20.000 osoba u 20 zemalja širom Evrope, a utvrđeno je da je svega 56 odsto ispitanih zadovoljno zdravstvenim sistemom, što je približno isto kao prethodnih godina, rečeno je na konferenciji za novinare u Hemofarmu, koji je deo ŠTADA grupe.
Nedostatak zdravstvenih radnika
Kao najveće zdravstvene izazove 67 odsto Evropljana ukazuje na nedostatak zdravstvenih radnika i posledično duge liste čekanja. Dostupnost pristupačne zdravstvene zaštite je takođe ugrožena, pri čemu 43 odsto to navodi kao najveću brigu, pored starenja stanovništva, kao i hroničnih zdravstvenih problema (56 odsto) i rastućeg broja ljudi pogođenih problemima mentalnog zdravlja (53 odsto).
Na pitanje šta bi prvo promenili kada bi bili ministri zdravlja, čak 58 odsto Evropljana bi dalo prioritet smanjenju lista čekanja povećanjem dostupnosti zdravstvenih radnika, a 49 odsto bi poboljšalo pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Kao odgovor na taj pritisak, Evropljani preuzimaju aktivniju ulogu u upravljanju svojim zdravljem. Čak 78 odsto se oseća dobro pripremljeno da se brine o sebi (u Srbiji 80 odsto građana kaže isto), 94 odsto Evropljana primenjuje samolečenje za barem neke zdravstvene probleme. Većina (85 odsto) takođe koristi jedan ili više alata za praćenje svog zdravlja – od fitnes narukvica do kućnih mernih uređaja.
Čak 55 odsto Evropljana trenutno koristi AI u vezi sa svojim zdravljem, dok je 82 odsto otvoreno za to da AI ima određenu ulogu u njihovoj nezi.
Građani Srbije i Rumunije prednjače u korišćenju AI u zdravstvene svrhe
Građani Srbije i Rumunije (po 74 odsto) prednjače u Evropi u korišćenju AI alata kada su pitanju zdravstvena pitanja. Značajan udeo građana Evrope (43 odsto) bi čak bio spreman da svoje kompletne zdravstvene kartone učini dostupnim veštačkoj inteligenciji kako bi se poboljšala dijagnoza, prevencija ili lečenje, a 49 odsto već veruje ili bi bilo spremno da prihvati dijagnozu koju uspostavlja AI.
Veštačka inteligencija, kako je rečeno, jeste dobrodošla kao zdravstveni asistent, ali ispitanici ipak smatraju da najveći uticaj u odlučivanju o njihovom zdravlju imaju lekari opšte prakse i farmaceuti.
Više od 41 odsto Evropljana očekuje od svojih lekara da se ne povuku pred AI alatom već da ponude više konsultacija na daljinu.
Kako je navedeno, samo 20 odsto ispitanika misli da će se važnost zdravstvenih radnika smanjiti zbog AI.
Prema izveštaju, veštačka inteligencija prešla je u svakodnevnu upotrebu zahvaljujući rastu svesti i oslanjanju na lična iskustva. Čak 55 odsto Evropljana koristi AI u vezi sa svojim zdravljem, dok više od 80 odsto otvoreno govori da alat AI ima ulogu u njihovoj nezi. Značajan udeo građana (43 odsto) bilo bi spremno da u potpunosti svoje zdravstvene kartone preda AI alatu, dok druga polovina veruje da bi mogla da prihvati dijagnozu postavljenu od AI.
Zdravstveni izveštaj ŠTADA grupe je nezavisna reprezentativna onlajn studija koju je sproveo institut Human8 tokom februara i marta, na uzorku od skoro 20.000 ispitanika iz Austrije, Belgije, Bugarske, Češke, Francuske, Nemačke, Mađarske, Irske, Italije, Kazahstana, Litvanije, Poljske, Portugala, Rumunije, Srbije, Slovačke, Španije, Švajcarske, Ujedinjenog Kraljevstva i Uzbekistana.
