Posao komunikatora menja se pod uticajem veštačke inteligencije, novih tehnologija i sve složenijeg poslovnog okruženja. U 2027. godini od stručnjaka za komunikacije očekivaće se mnogo više od pisanja saopštenja, pripreme sadržaja i upravljanja kanalima. Ključne prednosti biće razumevanje poslovanja, sposobnost postavljanja pravih pitanja i donošenja odluka.
Vedran Ivanković na svom blogu „Kreativac u krizi“ izdvaja šest veština koje će, prema njegovoj proceni, biti posebno važne za komunikatore u narednoj godini.
1. Razumevanje poslovanja organizacije
Komunikatori će morati bolje da poznaju poslovanje organizacije za koju rade. Poznavanje proizvoda, usluga i ciljnih grupa više neće biti dovoljno. Važno je razumeti kako kompanija ostvaruje prihode, sa kakvim se izazovima suočava i koji su njeni dugoročni ciljevi.
Takvo razumevanje omogućava komunikacionim timovima da povežu svoj rad sa poslovnim rezultatima i pokažu konkretnu vrednost koju donose organizaciji.
2. Postavljanje pravih pitanja
Umesto da odmah traže način da realizuju zadatak, komunikatori bi najpre trebalo da utvrde šta se njime zapravo želi postići. To podrazumeva preispitivanje početnih zahteva, razjašnjavanje ciljeva i razgovor sa ljudima koji donose odluke.
Dobro postavljeno pitanje može da otkrije da problem nije u nedostatku sadržaja ili komunikacije, već u nečemu što organizacija još nije prepoznala.
3. Slušanje ljudi, a ne samo analiza podataka
Podaci su važni za razumevanje publike, ali ne mogu u potpunosti da zamene razgovor sa ljudima. Komunikatori će morati da razvijaju sposobnost aktivnog slušanja i da obraćaju pažnju na potrebe, očekivanja i probleme zaposlenih, klijenata i drugih ciljnih grupa.
Brojke mogu da pokažu šta se događa, ali razgovori često otkrivaju zbog čega se to događa.
4. Razmišljanje umesto pukog proizvodjenja sadržaja
Veštačka inteligencija sve brže preuzima rutinske zadatke, uključujući pisanje, obradu i prilagođavanje sadržaja. Zbog toga će sama sposobnost proizvodnje tekstova i drugih komunikacionih materijala imati sve manju vrednost.
Prednost će imati stručnjaci koji umeju da procene šta treba komunicirati, kome, kada i sa kojim ciljem. Drugim rečima, važnije od količine proizvedenog sadržaja biće kvalitet odluka koje mu prethode.
5. Sposobnost da se kaže „ne“
Komunikacioni timovi često dobijaju zahteve koji nisu usklađeni sa prioritetima organizacije ili ne donose očekivanu vrednost. Zato će biti važno da komunikatori umeju da odbiju zadatke koji nemaju jasno opravdanje.
To ne znači odbijanje saradnje, već sposobnost da se objasni zašto određena aktivnost nije najbolji način za postizanje cilja i ponudi odgovarajuća alternativa.
6. Korišćenje tehnologije bez prepuštanja odluka
Novi alati mogu da ubrzaju rad, pojednostave analizu i pomognu u stvaranju sadržaja. Ipak, tehnologija ne bi trebalo da zameni ljudsko prosuđivanje i odgovornost.
Komunikatori će morati da razumeju mogućnosti i ograničenja veštačke inteligencije, ali i da zadrže kontrolu nad strateškim odlukama. Alati mogu da predlože rešenja, ali procena njihovog smisla i posledica ostaje na ljudima.
Šest navedenih veština ukazuju na promenu uloge komunikatora. Od stručnjaka koji prvenstveno proizvode sadržaj ka ljudima koji razumeju poslovanje, prepoznaju probleme i učestvuju u donošenju odluka. U takvom okruženju, najvažnije pitanje više neće biti koliko sadržaja komunikacioni tim može da proizvede, već koliko može da doprinese organizaciji.
