Najbogatiji Afrikanac poklanja trećinu svog bogatstva: „Ne želim da me pamte samo po novcu“

Većina milijardera želi da ostane upamćena po kompanijama koje su izgradili. Aliko Dangote, najbogatiji Afrikanac, ima drugačiji plan. On želi da ga pamte po tome koliko je bogatstva poklonio.

Najbogatiji čovek Afrike planira da trećinu svog bogatstva ostavi u humanitarne svrhe, otkrila je njegova ćerka Halima Dangote u intervjuu za Bloomberg.

Prema procenama, Dangote danas raspolaže imovinom vrednom oko 35,2 milijarde dolara, što znači da bi u dobrotvorne svrhe moglo da ode gotovo 11,7 milijardi dolara.

„Želim da budem poznat ne samo kao najbogatiji čovek Afrike, već i kao njen najveći filantrop“, rekao je Dangote prošle godine, kada se našao na TIME-ovoj listi 100 najvećih svetskih filantropa.

Porodica je već potpisala

Halima Dangote kaže da je njen otac još ranije okupio porodicu kako bi njegova odluka bila pravno obavezujuća.

„Saopštio nam je svoju odluku i zamolio mene, moje dve sestre i svoju majku da potpišemo testament kojim mu se omogućava da 33 odsto svog bogatstva ostavi čovečanstvu“, rekla je ona.

Dodaje da je takav aranžman u skladu sa islamskim pravilima nasleđivanja, koja dozvoljavaju da deo imovine bude namenjen u dobrotvorne svrhe.

„Vraćanje zajednici deo je svega što radimo. Naše poslovanje je uspešno upravo zato što dajemo nazad“, istakla je.

Najbogatiji Afrikanac: Carstvo izgrađeno od cementa, nafte i đubriva

Dangote (69) bogatstvo nije stekao u tehnološkom sektoru, već u industrijama bez kojih savremeni svet teško funkcioniše.

Počeo je 1977. godine sa malom trgovačkom firmom, a zatim je poslovanje proširio na cement, šećer, so i brašno. Danas njegova kompanija Dangote Group posluje širom Afrike, dok je Dangote Cement najveći proizvođač cementa na kontinentu.

Poslednjih godina najbogatiji Afrikanac je uložio milijarde dolara u ogromnu rafineriju nafte i fabriku veštačkog đubriva u Nigeriji. Plan je da rafineriju već u septembru izvede na berzu, što bi moglo dodatno da poveća vrednost njegovog bogatstva, a samim tim i iznos koji će jednog dana završiti u humanitarnim fondovima.

Filantropija nije nova ideja

Dangote se humanitarnim radom bavi decenijama. Fondaciju Aliko Dangote osnovao je još 1994. godine, a pre desetak godina u nju je uložio 1,25 milijardi dolara. Od tada je fondacija dobila još oko 700 miliona dolara.

Njeni programi usmereni su na zdravstvo, obrazovanje, ishranu i ekonomsko osnaživanje, uključujući i projekat vredan 100 miliona dolara za borbu protiv neuhranjenosti dece. Oko 70 odsto sredstava ulaže se u Nigeriji.

Fondacija je sarađivala i sa Fondacijom Gejts na kampanjama iskorenjivanja dečje paralize i borbe protiv neuhranjenosti u Nigeriji.

Među retkima koji žele da podele bogatstvo

Iako milijarderi sve češće govore o filantropiji, ovakve odluke i dalje su retkost, posebno u Africi, navodi Fortune.

Postoji inicijativa Giving Pledge, koju su pokrenuli Bil Gejts i Voren Bafet, a kojom se milijarderi podstiču da poklone većinu svog bogatstva. Dangote nije među njenim potpisnicima, ali bi izdvajanje trećine imovine za humanitarne svrhe svakako predstavljalo jednu od najvećih pojedinačnih donacija u istoriji kontinenta.

Njegov pristup razlikuje se i od američkih milijardera poput Mekenzi Skot, koja milijarde dolara deli još za života. Dangote je odlučio da najveći deo svog filantropskog plana sprovede kroz testament.

Njegova ćerka kaže da njen otac svima koji žele da uspeju ponavlja dva jednostavna pravila: dajte onima kojima je pomoć potrebna i poštujte svoju majku.

„Majka mi je usadila ideju da treba vraćati zajednici. Upravo je to pre 30 godina postalo temelj mog filantropskog rada“, rekao je Dangote prošle godine.