Čuveni marketar otkrio otkrio ključnu veštinu u AI eri

Decenijama je u mnogim kompanijama važilo nepisano pravilo: informacija je moć. Ko zna više od drugih, ima bolju poziciju, veći uticaj i često sigurnije radno mesto. Međutim, veštačka inteligencija mogla bi da promeni upravo taj temelj poslovnog sveta.

To smatra ser Martin Sorel, osnivač marketinške grupe S4 Capital i nekadašnji dugogodišnji direktor WPP-a, jedne od najvećih svetskih oglašivačkih kompanija.

„Najfascinantniji deo razvoja veštačke inteligencije je ono što nazivam demokratizacijom znanja“, rekao je Sorel.

Prema njegovim rečima, AI ruši tradicionalne hijerarhije u kompanijama jer informacije više nisu privilegija malog broja ljudi.

„U velikim organizacijama ljudi često grade svoju moć tako što kontrolišu informacije. Kada informacije postanu dostupne svima, dinamika se potpuno menja. Oni koji dele znanje postaće pravi kraljevi i kraljice.“

AI neće uništiti marketing, ali će ga učiniti mnogo jeftinijim

Komentarišući tvrdnju izvršnog direktora OpenAI-ja Sema Altmana da bi AI mogao da zameni čak 95 odsto poslova u marketingu, Sorel smatra da je takva procena preterana.

„Neće nestati 95 odsto radnih mesta, ali neka hoće“, kaže on.

Mnogo veća promena, dodaje, biće dramatičan rast produktivnosti.

Oglašivačke agencije godinama su poslovale po modelu u kojem su veliki timovi i dugotrajni projekti značili i veće prihode. AI taj model dovodi u pitanje.

„Nekada je interes agencije bio da projekat traje što duže i da se kampanja proizvodi na što skupljoj lokaciji. Danas to više nije potrebno. Izrada reklama postaje mnogo jeftinija i moraćemo da promenimo način poslovanja,“ kaže Sorel za Fortune.

Marketing još radi kao da je 2005.

Sorel smatra da je marketinška industrija tehnološki zaostala u odnosu na finansijski sektor.

Dok se na Volstritu trgovanje godinama odvija gotovo u potpunosti algoritamski, veliki deo marketinškog posla i dalje se obavlja ručno.

„Da li mislite da Leri Fink ili ljudi iz BlackRocka i dalje rade u Excel tabelama? Naravno da ne. Sve je automatizovano.“

Nasuprot tome, kaže Sorel, stotine hiljada medijskih planera i zakupaca oglasa širom sveta i dalje veliki deo posla rade poluručno ili potpuno ručno.

„To više nije održivo. U svetu koji pokreću ogromni cloud sistemi, ti procesi će biti algoritamski.“

Dodaje da je automobilska industrija već široko prihvatila AI-generisan sadržaj, iako važi za jednu od najzahtevnijih kada je reč o marketingu.

„Tehnologija danas omogućava neverovatne stvari. Moramo da se naviknemo na to.“

Strah od AI-ja je razumljiv

Sorel priznaje da sve više ljudi brine zbog uticaja veštačke inteligencije na radna mesta.

Istraživanje Reutersa i Ipsosa pokazalo je da se polovina odraslih Amerikanaca plaši da bi AI mogao da ugrozi njihov posao ili posao nekoga iz njihove porodice, pri čemu su fakultetski obrazovani ispitanici pokazali još veći nivo zabrinutosti.

Ipak, Sorel smatra da bi na AI trebalo gledati kao na internet početkom dvehiljaditih.

Prisetiо se razgovora sa rektorom jednog tehnološkog univerziteta u Meksiku.

„Rekao mi je da internet potpuno menja meksička sela. Nekada nisu imali biblioteke, a danas svaki student ima pristup gotovo svim informacijama na svetu.“

Veštačka inteligencija, smatra Sorel, predstavlja sledeći korak.

„Ako je internet omogućio da cena pristupa informacijama praktično bude nula, AI je internet na steroidima. Ovi alati omogućavaju stvari koje ranije jednostavno nisu bile moguće.“

Menja se i način rada

Sorel veruje da je pandemija trajno promenila način na koji ljudi rade.

Rad na daljinu postao je standard za mnoge profesije, ali smatra da to donosi nove izazove, posebno kada je reč o mlađim zaposlenima.

„Jedna direktorka kompanije sa mnogo pripadnika generacije Z rekla mi je da je izuzetno teško upravljati takvim timovima. Mislim da je bila veoma hrabra što je to javno priznala.“

Prema njegovim rečima, kompanije poput JPMorgan Chasea i WPP-a insistiraju na povratku zaposlenih u kancelarije upravo zato što smatraju da je teško izgraditi organizacionu kulturu kada ljudi rade isključivo na daljinu.

„Kako će mladi zaposleni razumeti kulturu kompanije ako rade 90 kilometara daleko od kancelarije?“

Da li nas čeka radna nedelja od 15 sati?

Na kraju, Sorel se osvrnuo na čuveni esej ekonomiste Džona Mejnarda Kejnza iz tridesetih godina prošlog veka, u kojem je predvideo da će tehnološki napredak jednog dana omogućiti ljudima da rade svega 15 sati nedeljno.

Sličnu budućnost danas najavljuje i Ilon Mask, koji govori o „eri obilja“ u kojoj će superinteligentna veštačka inteligencija preuzeti većinu poslova.

Sorel smatra da Kejnz nije pogrešio.

„Moja osnovna teza je da je Kejnz bio u pravu. Samo je poranio jedno stotinak godina.“

Po njegovom mišljenju, upravo bi revolucija veštačke inteligencije konačno mogla da ostvari tu davnu ekonomsku prognozu.