Microsoftova nova veštačka inteligencija nadmašuje sposobnosti ljudskih lekara, barem prema sopstvenom istraživanju kompanije.
Istraživanje, koje je prošlo stručnu recenziju i objavljeno u uglednom časopisu Science, pokazalo je da je medicinski model pod nazivom Microsoft AI Diagnostic Orchestrator (MAI-DxO) bio više nego dvostruko precizniji u dijagnostikovanju pacijenata od lekara opšte prakse. Za razliku od ranijih istraživanja, u ovom testu AI je morao svakom slučaju da pristupi kao pravi lekar, umesto da odmah dobije sve raspoložive informacije.
Testiranja su sprovedena u kontrolisanim uslovima, što znači da je njegova korisnost u stvarnom medicinskom okruženju i dalje predmet rasprave. Ipak, Microsoft je požurio da proglasi pobedu.
Microsoft: AI unapređuje živote
Mustafa Sulejman, direktor kompanijine AI laboratorije, izjavio je da je „konačno stiglo“ doba u kojem veštačka inteligencija unapređuje živote kroz zdravstvenu zaštitu. U razgovoru za The Verge rekao je da su dalji pomaci veoma blizu.
„Sledeće godine videćemo izuzetno impresivnu primenu inteligentnih sistema u praksi“, rekao je Sulejman. „Mislim da će to u velikoj meri promeniti način na koji se pruža zdravstvena zaštita.“
U okviru istraživanja, naučnici su model DxO testirali na 304 slučaja sa kliničko-patoloških konferencija iz časopisa New England Journal of Medicine i 325 slučajeva pacijenata koji su iz hitne službe primljeni u bolnicu, preuzetih iz baze podataka MIMIC-IV-ED. Drugim rečima, uzorak je bio gotovo ravnomerno podeljen između prikaza kliničkih slučajeva i prijema iz hitne službe.
Kod prve grupe slučajeva, DxO je postigao dijagnostičku tačnost od 83,2 odsto. Lekari opšte prakse koji su pregledali iste slučajeve i imali pristup referentnim materijalima ostvarili su rezultat od 36,1 odsto. Kod slučajeva iz hitne službe, AI je postigao tačnost od 80,3 odsto, dok su ljudski lekari ostvarili 46,8 odsto.
AI modeli nisu ocenjivani samo prema tačnosti dijagnoza već i prema procenjenim troškovima testova koje su tražili da bi do njih došli. Prema objavi na Microsoftovom blogu, DxO je to ukupno uspevao da uradi za polovinu, pa čak i trećinu troškova u poređenju sa lekarima.
Posao lekara nije samo analiza
Ako se potvrde, ovi rezultati predstavljaju impresivan dokaz sposobnosti AI-ja i njegove korisnosti u medicini. Ipak, posao lekara podrazumeva mnogo više od analize simptoma. Jedan od najtežih zadataka jeste navesti pacijente da otvoreno govore o svojim tegobama i otkriti informacije za koje možda nisu ni pomislili da su važne.
Istraživanje se delimično bavilo i tim problemom tako što je model DxO radio postepeno. Umesto da dobije potpun spisak simptoma, AI je polazio od početne tegobe pacijenta, predlagao preliminarnu dijagnozu, birao dodatna pitanja i odlučivao koje testove treba naručiti, uzimajući u obzir njihove troškove.
Ranija istraživanja, napisali su autori, „nisu testirala dijagnostiku kao aktivan, sekvencijalan proces prikupljanja informacija koji istovremeno uzima u obzir dijagnostičku tačnost i troškove dijagnostičke obrade“. Umesto toga, ceo slučaj unosili su u jednom upitu.
Međutim, istraživanje je samo nesavršeno simuliralo razgovor između lekara i pacijenta. DxO je komunicirao sa „agentom čuvarom“, koji je posredovao u svim zahtevima za informacijama koristeći podatke iz osnovnog kliničkog zapisa.
Drugim rečima, AI je dijagnostikovao pacijenta kojeg je takođe glumio AI. A iako su AI modeli nesumnjivo moćni u analiziranju i objedinjavanju informacija, ljudski lekari su prethodno obavili posao prikupljanja i sastavljanja urednih, veoma detaljnih kliničkih dosijea koje je veštačka inteligencija potom analizirala.
