Kina je upravo odobrila prvi moždano-računarski čip na svetu za komercijalnu upotrebu. U pitanju je uređaj veličine novčića pod nazivom NEO, prvi hirurški implantat te vrste koji je uspešno prošao klinička ispitivanja i dobio dozvolu za širu primenu. NEO (Neural Electronic Opportunity) nema veze sa likom iz filma Matriks, ali….
Prva verzija namenjena je pacijentima sa povredama kičmene moždine i paralizom, a uskoro bi trebalo da uđe u masovnu proizvodnju za potrebe kineskog državnog zdravstvenog sistema.
Međutim, kineske vlasti vide ovu tehnologiju kao tek prvi korak ka budućnosti u kojoj će ljudi biti povezani sa računarima i veštačkom inteligencijom.
Američki mediji koji prenose ovu vest naglašavaju da je ovim potezom Kina pretekla Ilona Maska u trci za plasiranje ove tehnologije na tržište.
Njegov startap Neuralink obećava korisnicima mogućnost da upravljaju uređajima mislima – da kucaju tekst, pomeraju kursor ili izvršavaju druge zadatke bez fizičkog kontakta.
Zagovornici ove tehnologije zamišljaju još ambiciozniju budućnost u kojoj će ljudi imati svojevrsnu digitalnu telepatiju i telekinezu. Mask je čak sugerisao da bi moždani čipovi jednog dana mogli da pomognu u lečenju psiholoških poremećaja i modifikaciji određenih obrazaca mišljenja.
Ozbiljna pitanja
Ipak, stručnjaci upozoravaju da takva tehnologija otvara ozbiljna pitanja bezbednosti i privatnosti.
Profesor sajber-bezbednosti Dejvid Tafli, smatra za New York Post da moždani implantati predstavljaju obećavajući pravac istraživanja, ali upozorava da bi teoretski mogli omogućiti hakerima pristup najintimnijim podacima, mislima i sećanjima korisnika.
„Napadači bi potencijalno mogli da utiču na kognitivne funkcije, poput koncentracije, pa čak i na motorne sposobnosti osobe“, upozorava Tafli.
Pitanje vlasništva nad podacima koje generiše ljudski mozak moglo bi da postane jedno od najvažnijih etičkih pitanja narednih decenija.
Uspon kiborga
Investitori i tehnološki lideri sve češće govore o spajanju ljudi i veštačke inteligencije.
Venture kapitalista Skot Finiks nedavno je izjavio da se čovečanstvo nalazi na pragu nove velike transformacije.
„Neko sa kim radite prvi će ugraditi ovakav uređaj. Možda ćete mu se opirati kao što ste se nekada opirali pametnim telefonima, ali na kraju verovatno nećete moći da ignorišete prednosti.“
Analitičari procenjuju da bi globalno tržište moždano-računarskih interfejsa moglo da poraste sa sadašnjih oko 490 miliona dolara na čak 1,7 milijardi dolara do 2035. godine.
Prednosti i rizici
Moždani implantati mogli bi da poboljšaju život više od tri milijarde ljudi koji pate od neuroloških poremećaja, posebno problema sa kretanjem i govorom. Potencijalnu primenu imaju i kod depresije, epilepsije, moždanog udara i Parkinsonove bolesti.
Ali cena tog napretka mogla bi biti visoka.
Za razliku od podataka koje prikupljaju telefoni, pametni zvučnici ili društvene mreže, moždani implantati imaju pristup najličnijim informacijama koje čovek poseduje, svojim mislima.
Šta je NEO?
Kako bi smanjili rizike, istraživači sa Univerziteta Tsinghua i kompanije Neuracle Technology razvili su NEO (Neural Electronic Opportunity) tako da se postavlja između lobanje i mozga.
Uređaj koristi osam senzora koji prikupljaju moždane signale preko zaštitne membrane mozga (dura mater), bez potrebe za direktnim prodiranjem u moždano tkivo. Centralni procesor zatim te signale pretvara u digitalne komande.
Do sada je implantat testiran na 36 pacijenata, a prvi rezultati navodno su ohrabrujući.
Iako su moždani čipovi još daleko od masovne primene, Kina je ovim odobrenjem napravila prvi veliki korak u tehnologiji koja bi mogla da promeni način na koji ljudi komuniciraju sa računarima i možda jedni sa drugima.
