Prošlog meseca pisali smo o tome kako je veštačka inteligencija promenila odlazak kod zubara. AI danas radi dijagnoze, određuje visinu računa, čeka se samo da samo još da sav posao odradi sama. U međuvremenu, japanski naučnici rade na nečemu mnogo korisnijem.
Ono što je decenijama zvučalo kao naučna fantastika sada polako ulazi u fazu kliničkih ispitivanja, a istraživači veruju da bi regeneracija ljudskih zuba jednog dana mogla postati stvarnost.
Japanska farmaceutska kompanija Toregem Biopharma objavila je još 2023. godine da je pronašla način da blokira gen odgovoran za suzbijanje rasta zuba, čime je otvorila vrata potpuno novom pristupu u stomatologiji.
Uzgoj potpuno novih živih zuba
Cilj istraživanja je ambiciozan: uzgoj potpuno novih, živih zuba koji bi mogli da zamene oštećene ili izgubljene. Takva terapija predstavljala bi revolucionarnu alternativu današnjim rešenjima poput proteza i implantata.
„Naš krajnji cilj je da ponudimo napredno i naučno zasnovano kliničko rešenje koje omogućava rast novih zuba iz sopstvenog tkiva pacijenta“, izjavila je predsednica kompanije Honoka Kiso.
Sličan entuzijazam pokazuje i suosnivač kompanije i vodeći istraživač Katsu Takahaši.
„Ideja o uzgoju novih zuba san je svakog stomatologa“, rekao je Takahaši za japanski list The Mainichi.
Kompanija je sada prikupila dodatnih 5,3 miliona dolara investicija, što bi trebalo da ubrza razvoj terapije i omogući sprovođenje druge faze kliničkih ispitivanja na ljudima u Japanu.
Oprezni optimizam
Iako nije objavljen precizan vremenski okvir, postoje razlozi za oprezni optimizam. U studiji iz 2021. godine istraživači su pokazali da njihovo antitelo može da blokira protein poznat kao USAG-1, koji sprečava razvoj zametaka zuba. Na eksperimentima sa miševima uspeli su da obnove rast zuba kod životinja koje su rođene bez njih zbog genetskog poremećaja povezanog sa genom Runx2, ključnim za razvoj kostiju i zuba.
U studiji objavljenoj 2024. godine istraživači su izneli argumente da bi isti pristup mogao da funkcioniše i kod ljudi. Tokom prošle godine sprovedena je prva faza kliničkog ispitivanja na odraslim muškarcima kako bi se proverila bezbednost terapije, ali konačni rezultati još nisu objavljeni.
Kompanija se nada da bi terapija mogla da stigne na tržište do 2030. godine. Ipak, deo stručne javnosti ostaje skeptičan.
Skepticizam kod određenih stručnjaka
Meri Mekdugal sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji upozorila je za magazin New Scientist da bi metoda mogla da bude efikasna prvenstveno kod dece, koja još uvek imaju dovoljan broj epitelnih ćelija neophodnih za razvoj zuba. Kod odraslih osoba, koje su izgubile zube i imaju znatno manje takvih ćelija, rezultati bi mogli biti ograničeni.
Ona je takođe upozorila da bi moglo biti teško usmeriti terapiju na rast samo jednog željenog zuba. Postoji mogućnost da bi lek podstakao rast više zuba istovremeno, što bi stvorilo nove komplikacije.
Uprkos tim nedoumicama, potencijalni značaj ovakve terapije je ogroman. Ako se pokaže uspešnom, mogla bi da promeni stomatologiju na način koji se danas može porediti sa prelaskom sa proteza na implantate. Samo što bi umesto veštačkih zamena pacijenti ponovo dobijali sopstvene, prirodne zube.
