EU od 2027. pokreće „povratne centre“ za migrante u trećim zemljama?

Evropska unija sve ozbiljnije razmatra ideju koja je do pre samo nekoliko godina zvučala gotovo nezamislivo. EU bi  migrante kojima je odbijen zahtev za azil slala u posebne centre i to van teritorije EU.

Danska i još četiri članice EU (Nemačka, Holandija, Austrija i Grčka) dogovorile su se o modelu takozvanih „povratnih centara“ u trećim zemljama, a cilj je da prvi takav aranžman bude postignut već početkom 2027. godine.

Plan je predstavljen nakon sastanka ministara u Kopenhagenu, a Danska ga opisuje kao korak ka „fundamentalnoj transformaciji“ evropskog sistema migracija i azila.

„Krećemo se ka fundamentalnoj transformaciji zajedničkog evropskog sistema migracija i azila“, rekao je danski ministar za imigraciju i integraciju Morten Bodskov.

Pet država već pregovara sa potencijalnim partnerskim zemljama, uglavnom u Africi, o lokacijama na kojima bi centri mogli da budu uspostavljeni. Ideja bi, ukoliko zaživi, mogla da postane model za širu politiku cele EU.

Nisu kampovi, kažu u Danskoj

Plan je već izazvao zabrinutost organizacija za ljudska prava. Kritičari upozoravaju da bi premeštanje migranata u zemlje van EU moglo otežati nadzor nad njihovim pravima i otvoriti prostor za zlostavljanje ili nezakonito pritvaranje.

Bodskov odbacuje tvrdnje da su „povratni centri“ samo drugo ime za pritvorske i deportacione centre. Prema njegovim rečima, njihov rad trebalo bi da nadgledaju Međunarodna organizacija za migracije (IOM) i UNHCR.

„Ne govorimo o kampovima, već o mogućnostima i novoj šansi za neregularne migrante koji danas ne mogu da se vrate u svoju zemlju i nemaju zakonski osnov da ostanu u našim zemljama“, rekao je Bodskov.

Međutim, UNHCR je za AP saopštio da nije dobio konkretne informacije o predlogu i da zato ne može da komentariše detalje niti potencijalnu ulogu organizacije.

IOM je, takođe, naveo da još nije doneta odluka o njegovom eventualnom učešću. Organizacija kaže da su razgovori i dalje u istraživačkoj fazi i da je nekim članicama EU pružala samo tehničke savete o zaštitnim mehanizmima i praktičnim pitanjima.

EU prvi put otvara vrata centrima van svojih granica

Koncept „povratnih centara“ do pre nekoliko godina bio je predmet podsmeha i smatran je teško spojivim sa evropskim i međunarodnim pravom. U međuvremenu, međutim, politički pritisak zbog neregularnih migracija doveo je do promene evropskih pravila.

Evropski poslanici su u junu glasali za mogućnost da članice EU samostalno ili u manjim grupama formiraju centre izvan Unije i u njih šalju osobe kojima je zahtev za azil odbijen, umesto da ih automatski vraćaju u matične zemlje.

„Ovo je nešto novo i predstavlja veliki iskorak“, rekao je holandski ministar za azil i migracije Bart van den Brink.

Danska očekuje da bi prvi konkretan dogovor sa nekom od trećih zemalja mogao da bude postignut početkom 2027. godine.

Ruanda među potencijalnim partnerima

Jedna od zemalja koja se već pominje u kontekstu evropskih planova je Ruanda.

Portparolka vlade Ruande Jolande Makolo rekla je početkom avgusta da je „prirodno“ da njena zemlja pregovara sa evropskim državama o mogućnosti prihvata ljudi kojima nije dozvoljeno da ostanu u drugim zemljama.

Kao primer postojećeg modela navela je tranzitni centar u Gashori, uspostavljen 2018. godine za ljude evakuisane iz Libije. Oni tamo mogu da borave dok ne budu preseljeni u treće zemlje.

Prema njenim rečima, jedna od ideja jeste stvaranje „bezbednog mesta“ na kojem bi ljudi bez druge opcije mogli da dobiju medicinsku pomoć, obuku i smeštaj dok se rešava njihov status. Nakon toga mogli bi da se vrate u matične zemlje ukoliko je to bezbedno ili da budu preseljeni u neku drugu državu.

„Želimo da budemo deo rešenja za veliki globalni problem“, rekla je Makolo.

Ipak, ostaje nejasno šta bi zemlje koje prihvate evropske migrante dobile zauzvrat.

Strah od „crnih rupa“ za ljudska prava

Organizacije koje se bave pravima migranata upozoravaju da bi prebacivanje postupaka i ljudi van EU moglo da stvori situaciju u kojoj evropske institucije više ne mogu efikasno da kontrolišu poštovanje ljudskih prava.

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Majkl O’Flaerti upozorio je da „neodređena uveravanja“ da će ljudska prava biti poštovana nisu dovoljna.

„Države moraju da se obavežu na zaštitne mehanizme koji će sprečiti stvaranje crnih rupa za ljudska prava“, rekao je.

Evropski ministri, međutim, insistiraju da bi novi centri morali da funkcionišu u skladu sa evropskim i međunarodnim pravom.

Holandski ministar van den Brink rekao je da će razgovori sa potencijalnim partnerskim zemljama i posete njihovim lokacijama biti iskorišćeni kako bi se procenili uslovi života migranata i stanje ljudskih prava.

Za organizacije poput PICUM-a, međutim, problem je upravo u tome što bi EU kontrolu nad migracijama mogla da prebaci van svojih granica.

„EU lideri ove centre mogu nazivati inovativnim rešenjem, ali prebacivanje kontrole nad migracijama u druge zemlje je stara taktika – jednostavno pomeranje ljudi van vidokruga kako bi se izbegle obaveze prema ljudskim pravima“, rekla je direktorka PICUM-a Mišel Levoj.