Pre šest godina Juval Noa Harari, poznati istoričar, izazvao je reakciju javnosti kada je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 2020.godine, rekao da su tri egzistencijalne pretnje za čovečanstvo nuklearni rat, ekološki kolaps i distruptivna tehnologija. Koliko je bio u pravu govori i današnje vreme.
O trećoj pretnji govorio je i na ovogodišnjem Davosu. Harari je rekao da će veštačka inteligencija gurnuti čovečanstvo u krizu identiteta, jer smo počeli da cenimo sebe na osnovu naše sposobnosti razmišljanja, ali da će nas veštačka inteligencija potencijalno uskoro nadmašiti u ovom zadatku.
Drugo, Harari je rekao da će se svaka nacija suočiti sa imigracionom krizom, upoređujući veštačku inteligenciju sa imigrantima koji će doneti koristi zemlji, kao što su veštine u medicini i nastavi, ali i poremećaje pored tih koristi.
Harari je upozorio da svet ozbiljno pogrešno procenjuje vremenski okvir razvoja veštačke inteligencije i da prava opasnost ne leži u brzini kojom se tehnologija razvija, već u ležernosti s kojom joj se pristupa.
Govoreći u utorak na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, istoričar i autor knjige Sapiens: Kratka istorija čovečanstva rekao je da, kada razmišlja o dugoročnom uticaju veštačke inteligencije, ne govori o godinama, pa čak ni decenijama.
„Mnoge rasprave ovde u Davosu, kada kažu ‘dugoročno’, misle na dve godine“, rekao je Harari. „Kada ja kažem dugoročno, mislim na 200 godina.“
Harari je uporedio sadašnji trenutak u razvoju veštačke inteligencije sa ranim danima Industrijske revolucije, ističući da čovečanstvo ima sklonost da pogrešno razume transformativne tehnologije dok su još u nastajanju.
Kamen je bačen u vodu
Najdublje posledice industrijalizacije postajale su vidljive tek tokom generacija, naveo je on. To se dešavalo često kroz društvene, političke i geopolitičke potrese koje niko nije mogao unapred da predvidi.
„Možete testirati nesreće“, rekao je. „Ali ne možete u laboratoriji testirati geopolitičke ili kulturne posledice parne mašine. Isto važi i za veštačku inteligenciju.“
Harari je upozorio da bi, čak i kada bi se razvoj veštačke inteligencije danas potpuno zaustavio, njeni dugoročni efekti i dalje bili nemogući za sagledavanje.
„Kamen je bačen u vodu, ali je tek dotakao površinu“, rekao je. „Nemamo pojma kakvi su se talasi već stvorili, čak ni od veštačkih inteligencija koje su uvedene pre godinu ili dve.“
Harari se tako pridružio brojnim vodećim istraživačima i tehnološkim liderima koji upozoravaju na rizike veštačke inteligencije, od talasa gubitka radnih mesta do potencijalnog nestanka čovečanstva.
Ravnodušnost
Ipak, kako kaže, ono što ga najviše brine nije samo neizvesnost, već ravnodušnost. Prema njegovim rečima, mnogi od najuticajnijih donosilaca odluka u oblasti veštačke inteligencije fokusirani su na kratkoročne podsticaje, a ne na dugoročne posledice.
„Najviše me zabrinjava nedostatak zabrinutosti dok stvaramo najmoćniju tehnologiju u istoriji čovečanstva“, rekao je Harari.
„Veoma pametni i moćni ljudi brinu šta će investitori reći u sledećem kvartalnom izveštaju“, dodao je. „Razmišljaju u okvirima od nekoliko meseci, ili godinu–dve.“
Društvene posledice veštačke inteligencije, zaključio je Harari, odvijaće se daleko izvan tog horizonta, bez obzira na to da li je svet na to spreman ili ne.
