Kina je prošlog meseca uvela takozvanu K-vizu, program koji je usmeren na globalne talente iz nauke i tehnologije. Ovo predstavlja deo velike strategije Kine da smanji zaostatak za SAD u globalnoj trci za tehnološkom dominacijom.
Dodajte Trender.media kao preferirani izvor i vidite naše vesti na vrhu Google pretrage.
Dodaj kao preferirani izvorZa razliku od američke H-1B vize, čija je procedura pod administracijom Donalda Trampa postala znatno restriktivnija i skuplja, kineska K-viza nudi fleksibilnije uslove, uključujući mogućnost apliciranja bez prethodne ponude za posao. To je, prema procenama stručnjaka, već privuklo interesovanje kandidata iz Indije i jugoistočne Azije.
Kina želi više stranih tehnoloških stručnjaka i reaguje odmah. Vlada ulaže milijarde u razvoj oblasti poput veštačke inteligencije, robotike i poluprovodnika, dok istovremeno pokušava da iskoristi strožu američku imigracionu politiku. Kako za AP objašnjava Barbara Kelemen iz firme Dragonfly, Peking vidi priliku da se globalno pozicionira kao otvoreniji i privlačniji za strane talente.
Da li K-viza ugrožava domaće snage?
Ipak, domaće tržište rada otežava situaciju. Nezaposlenost mladih u Kini i dalje je visoka, a konkurencija za poslove u nauci i tehnologiji izuzetno oštra. Uvođenje K-vize zato izaziva strah da će strane radnike staviti u direktnu konkurenciju sa kineskim diplomcima. Neki mladi profesionalci javno izražavaju zabrinutost da bi nova politika mogla dodatno pritisnuti već preopterećeno tržište.
Državni mediji pokušavaju da umanje tenzije, tvrdeći da strani stručnjaci popunjavaju „jaz u visokokvalifikovanim kadrovima“ i da je privlačenje globalnog talenta ključno za dalji tehnološki napredak Kine. Analitičari, poput Majkla Felera iz Geopolitical Strategy, međutim upozoravaju da će Kina morati jasno pokazati da strani radnici doprinose stvaranju, i da ne oduzimanju radna mesta.
Iako K-viza olakšava dolazak u Kinu, prepreke ostaju. Jezička barijera, stroga internet cenzura i kompleksnost života pod kineskim političkim sistemom i dalje odbijaju brojne stručnjake. Kina ima oko 711.000 stranih radnika, što je malo u odnosu na svoju populaciju od 1,4 milijarde.
Za mnoge, SAD i dalje ostaje najatraktivnija destinacija uprkos problemima sa H-1B sistemom. Prema Feleru, Vašington bi pre mogao da izgubi potencijalne radnike u korist Velike Britanije ili EU nego u korist Kine.
„Kina će morati da ponudi mnogo više od jednostavne vize kako bi privukla najbolje talente“, zaključuje Feler.
