Dobitnik Nobelove nagrade za fiziku Rejnhard Genzel poručuje da se istina ne može svesti na format kratkih video-zapisa i da društvene mreže menjaju način na koji mladi razumeju svet. U razgovoru za španski El Pais nakon predavanja u Hong Kongu, nemački astrofizičar upozorio je da kultura „jednominutnih klipova“ podstiče površno razumevanje složenih tema. Od nauke do politike.
Genzel, jedan od onih koji su otkrili Sagittarius A*, supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta, nastupio je na Hong Kong Laureate Forumu, gde je govorio o nauci, znanju i društvu. Iako poznat po opuštenom i duhovitom stilu, njegova poruka bila je ozbiljna: istina zahteva vreme, strpljenje i trud, a ne brzu potrošnju sadržaja.
Izgubio se osećaj prema istini
On smatra da je čovečanstvo delimično izgubilo osećaj za istinu upravo zbog društvenih mreža. Prema njegovim rečima, mnoge istine ne mogu se objasniti za nekoliko sekundi. Da bi se neka tema iole razumela, potreban je barem sat vremena, a za formiranje sopstvenog, utemeljenog stava i meseci učenja. Kao primer naveo je savremene političke sukobe, koje je, kako kaže, nemoguće shvatiti bez ozbiljnog vremenskog ulaganja.
Ipak, Genzel veruje da mladi imaju kapacitet i radoznalost da se posvete dubljem razumevanju onoga što ih zanima, ako im se pruži prilika i motivacija. Po njegovom mišljenju, najveća opasnost kratkih formata je u tome što nude pojednostavljene odgovore, ostavljajući malo prostora za sumnju, kritičko razmišljanje i kontekst.
Tišina i pasivnost opasne u vremenima kriza
Govoreći o nauci, istakao je da ona napreduje kombinacijom teorije i eksperimenta, uz stalno preispitivanje. Iako priznaje da postoje pitanja na koja nikada nećemo dobiti odgovor, poput onoga šta se tačno dešava unutar crne rupe, smatra da to ne umanjuje vrednost naučnih otkrića. Naprotiv, svako veliko otkriće, kaže, otvara nova pitanja i zahteva dodatna decenijska istraživanja.
Genzel se dotakao i geopolitike, upozorivši da su tišina i pasivnost opasne u vremenima kriza. Smatra da naučnici i intelektualci imaju odgovornost da govore, čak i kada je to nepopularno. Taj stav, kako ističe, proizlazi iz istorijskog iskustva Nemačke.
Na kraju, vraćajući se temi mladih i budućnosti, Genzel je naglasio da je radoznalost najvažnija ljudska osobina. Poput deteta koje strpljivo slaže slagalicu, čovečanstvo je napredovalo jer je učilo da razmišlja dublje, a ne brže. U tom kontekstu, poruka mladima je jasna. Algoritmi i kratki klipovi mogu biti početak interesovanja, ali do istine se stiže samo sporim, upornim razmišljanjem.
