U svetlu najnovijih vesti iz medijskog biznisa u Srbiji, ne može da se ne povuče paralela sa onim što se dešavalo i trenutno se dešava u susednoj Mađarskoj.
Prethodnih dana čitali smo o tome kako United Group, u kojoj posluju mediji poput N1, Nove, Danasa i Radara, planira da proda svoj medijski biznis luksemburškom fondu „European Future Media Investments”, iza kojeg stoji portugalska investiciona grupa Alpac Capital.
Takođe, objavljeno je i da je Boban Rajić, koji je u novinsko-izdavačku delatnost kročio u avgustu 2019. godine kupovinom Večernjih novosti, pa potom postao vlasnik Politika novina i magazina, sada postao vlasnik i magazina NIN.
Vlasnik NIN-a je do sada bila Jelena Drakulić Petrović, dugogodišnja generalna direktorka Ringiera u Srbiji. Kompanija Ringier Serbia prenela je u avgustu 2023. godine celokupan vlasnički udeo u NIN d.o.o. na nju. Tadašnja redakcija prešla je u United Media i osnovala nedeljnik Radar.
Baš kao što je premijer Viktor Orban pred izbore, koje je izgubio, kupovao tabloide u Mađarskoj, tako se i u Srbiji dešava „ukrupnjavanje“ medija pre verovatno skoro možda i najvažnije izbore u modernoj istoriji Srbije. Pa je dobro videti šta se u susednoj zemlji desilo posle izbora.
Priču o tome šta se za kratko vreme desilo na medijskoj sceni u Mađarskoj donosi Reuters, koji konstatujući da se medijsko carstvo Viktora Orbana, „ključan stub 16-godišnje vladavine“, ubrzano urušava nakon prošlomesečnih izbora.
I influenseri nestali
Unutar nekoliko nedelja od izbora na kojima je uverljivo pobedio opozicionar desnog centra Peter Mađar, viši zvaničnika nekih od najistaknutiji medija sklonih Orbanu su uklonjeni sa položaja, a ukinuta je i jedna od glavnih informativnih emisija.
Ton javnog medijskog servisa se promenio preko noći, a više opozicionih glasova se pojavilo čak i pre nego što je Mađar službeno stupio na dužnost. Čak i nfluenseri koji podržavaju Orbana gotovo su nestali sa društvenih mreža.
Mađar, koji je javni medijski servis nazivao „fabrikom laži“, obećao je da obnovi slobodu štampe, doneti novi zakon o medijima i osnovati telo zaduženo za medije.
Pod Orbanom, državni mediji su dolazili pod sve veću kontrolu vlade donošenjem novih zakona o medijima, a nekoliko privatnih medijskih kuća je ugašeno ili su ih preuzeli provladini preduzetnici.
Mađarska je s 23. mesta 2010. pala na 74. mesto 2026. prema indeksu slobode medija organizacije Reporteri bez granica. Orbanova vlada je poricala da vrši pritisak na medije i tvrdila da zadovoljava standarde Evropske unije o slobodi štampe.
Šta se konkretno desilo?
Najpopularniji televizijski kanal u Mađarskoj TV2 je otpustio svog direktora nakon izbora te ukinuo svoju glavnu informativnu emisiju, piše Reuters. Njegov vlasnik, preduzetnik Mikloš Vasili koji podržava Orbana, za portal 444.hu je prošle nedelje rekao da je emisija ukinuta zbog „erozije njenog brenda“.
Voditelji kanala su pre izbora iskazali svoju podršku za Orbana. Glavni urednik mađarskog portala Index, takođe sklonog bivšem premijeru, smenjen je je nakon što je portal priznao da dokument koji je objavio tvrdeći da predstavlja Mađarov tajni program za povećanje poreza „nije bio ekonmski plan stranke Tisa“. Lažan dokument je bio ključan element Orbanove kampanje protiv Mađara.
Nakon izbora, dnevnik državne televizije M1 je brzo počeo da pokazuje značjane promene. Prema studiji think-tanka Republikon, način izveštavanja je pretežno išao u korist Orbanu dok su se opozicione ličnosti prikazivale u negativnom svetlu, ali nedelju dana nakon izbora je izveštavanje postalo uravnoteženije.
U jednoj od svojih prvih odluka kao premijer, Mađar je naredio „sveobuhvatnu i neposrednu“ reviziju javnog medijskog servisa i njegovog finansiranja.
Posao novinarstva je da drži distancu od politike
Gabor Poljak, šef odseka za medije na Univerzitetu Eotvos Lorand, upozorio je da će uspeh u preoblikovanju medija zavisiti u jednakoj meri o političkoj volji kao i o pravnim reformama.
„Ako politička elita prihvati da je posao novinarstva da kritikuje i drži distancu od politike, tad gotovo bilo koji javni medijski servis može dobro da funkcioniše“, rekao je Poljak za Reuters.
Drugi stup Orbanovog medijskog sistema je bio KESMA, konglomerat od gotovo 500 medijskih firmi, uključujući sve regionalne novine, koji su njegovi saveznici osnovali 2018.
Mađar je rekao da će zaustaviti veliku količinu novca koju država konglomeratu daje za oglašavanje te da će revidirati njegov nastanak s obzirom na to da nije ispitano jesu li njime prekršena pravila o zaštiti tržišne utakmice. Takav potez bi predstavljao težak udarac za KESMA-u jer veliki mediji poput kanala TV2 i portala Index mogu opstati zahvaljujući velikim publikama, ali bi regionalnim novinama moglo pretiti gašenje, rekao je Poljak.
