Francuska filmska producentska i distributerska kompanija Pathé sprovela je eksperiment kako bi utvrdila da li može da izbriše klasične filmove iz sećanja ljudi i omogući im da ih ponovo dožive kao da ih gledaju prvi put.
Pathé je ovo uradio u saradnji sa hipnotizerom Viktorom Kremerom kako bi izbrisao sećanja 30 ljubitelja filma i proverio da li mogu ponovo da prožive svoje prvo gledanje. Događaj se zvao „Pathé Rewind“, a na repertoaru bioskopa bili su filmovi Matrix i Interstelar.
Prijave za učešće na ovom događaju bile su zatvorene, a kandidati su birani na osnovu filmskih preferencija, lične motivacije, dostupnosti i pristanka da učestvuju u promotivnoj aktivnosti.
Eksperiment „nije uspeo“, ali je bilo zabavno
Da li je eksperiment uspeo? Sudeći po izjavama nekih od učesnika, jeste, ali ne sasvim.
„Postojalo je nekoliko scena koje sam mogao da se setim. Ali veći deo filma nisam imao pojma šta se dešava. Uopšte se nisam sećao da sam već gledao film“, rekao je jedan od učesnika eksperimenta koji se održao u bioskopu u Hagu, Holandija.
„Mislim da će biti potrebno više vremena i priprema da se stvarno zaboravi film. Da stvarno izgleda kao da gledate film po prvi put“, rekao je drugi učesnik, dok je jedna učesnica bila malo konkretnija:
„Nije uspelo, ali je bilo zabavno.“
Raniji pokušaji
Ipak, postoje neka zanimljiva istraživanja na ovu temu. U studiji iz 2008. godine, objavljenoj u časopisu Neuron, učesnici su gledali film, a zatim se nedelju dana kasnije vratili na hipnozu. Osobe koje su bile veoma podložne posthipnotičkoj amneziji prisećale su se manje detalja nakon što im je rečeno da zaborave ono što su gledale. Kada su im istraživači dali znak da se prisete, njihovo pamćenje se poboljšalo.
Niko zapravo nije zaboravio film. Hipnoza je privremeno otežala prisećanje određenih detalja, i to samo kod osoba koje su bile posebno podložne njenom dejstvu. Da li bi to delovalo na nekoga ko je gledao Interstellar pola tuceta puta, sasvim je drugo pitanje.
Postoje i istraživanja koja ukazuju na to da saznanje o završetku filma nije nužno loša stvar. Psiholozi Nikolas Krist enfeld i Džonatan Livit sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu otkrili su da su ljudi više uživali u kratkim pričama kada bi im završetak bio otkriven unapred. Njihovi eksperimenti odnosili su se na pisanu fikciju, ali rezultati otvaraju zanimljivo pitanje o tome zašto uopšte toliko volimo da ponovo gledamo filmove.
Na kraju krajeva, kada znate šta će se dogoditi, imate priliku da obratite pažnju na detalje koje ste prvi put propustili.
