Kod pojedinih projekata veštačke inteligencije, najveći problem možda neće biti ni potrošnja struje ni količina vode. Nego toplota. Toliko toplote da bi, prema jednoj analizi, novi data centar u Kanadi svakog dana mogao da oslobodi energiju uporedivu sa eksplozijom 23 atomske bombe bačene na Hirošimu. Investitorima se, izgleda, ne zagreva samo tržište AI-ja.
Planirani data centar Wonder Valley u kanadskoj provinciji Alberta mogao bi da postane jedan od najvećih pojedinačnih izvora otpadne toplote na svetu. Prema analizi fizičara Roberta Dejvisa sa Državnog univerziteta Jute, objekat bi svakog dana u okolinu ispuštao količinu energije ekvivalentnu eksploziji oko 23 atomske bombe bačene na Hirošimu.
„Uticaj će gotovo sigurno biti veliki, ako ne i ekstreman“, rekao je Dejvis za kanadski CBC.
Devet gigavata energije dnevno
Analizu je početkom godine uradio za zajednicu Sturgeon Lake Cree Nation, čija se tradicionalna teritorija nalazi u blizini planiranog kompleksa. Projekat vredan 70 milijardi dolara podržava investitor i televizijska ličnost Kevin O’Liri, a gradiće se oko 130 kilometara jugozapadno od rezervata ove starosedelačke zajednice.
Iako se ne nalazi unutar rezervata, lokacija pripada području koje zajednica smatra svojom tradicionalnom teritorijom.
U aprilu je vlada Alberte odlučila da projekat izuzme iz detaljnije procene uticaja na životnu sredinu. Kao razlog navedeno je korišćenje standardnih energetskih i vodovodnih sistema. Odluka je razočarala stručnjake za pravo i zaštitu životne sredine.
Dejvis smatra da je takav izuzetak teško opravdati. Prema njegovoj analizi, kompleks će svakodnevno trošiti oko devet gigavata energije, koju će proizvoditi gasni generatori na samoj lokaciji. Kada se tome doda toplota koju stvaraju serveri i AI čipovi tokom rada, ukupno toplotno opterećenje dostiže između 16 i 18 gigavata.
Problem je i u tome što se sva ta energija proizvodi i troši na jednom mestu. Za razliku od klasičnih elektrana, koje distribuiraju struju širom regiona, ovde se toplota iz generatora i računarske opreme koncentriše u neposrednoj okolini kompleksa.
Sudsko preispitivanje odluke
Analiza procenjuje i da bi objekat godišnje emitovao oko 30 miliona tona ugljen-dioksida, što je više od četiri odsto ukupnih emisija Kanade.
„Propisi o zaštiti životne sredine nisu napravljeni imajući u vidu projekte ovakvih razmera“, upozorio je Dejvis.
Zajednica Sturgeon Lake Cree Nation u septembru je zatražila sudsko preispitivanje odluke o izuzeću projekta iz procene uticaja na životnu sredinu, a zahtev je ponovila i prošlog meseca.
Ministarstvo životne sredine Alberte odgovorilo je 30. oktobra da će projekat ipak morati da pribavi sve potrebne dozvole, dostavi detaljne procene uticaja na vazduh, zemljište i vodu i dokaže da može bezbedno da se izgradi i koristi.
Međutim, Dejvis upozorava da takav postupak ne sagledava ukupne posledice projekta. Drugim rečima, pojedinačne dozvole možda neće pokazati koliko bi veliki mogao biti njegov zbirni uticaj na okolinu.
